Под лупом сваки пријављени случај

Да ли ће нова мешовита комисија за истраге случајева несталих беба ставити тачку на вишедеценијску аферу о наводним отмицама новорођенчади у српским породилиштима? Подсећамо, то нису могли да учине ни анкетни одбор ни радна група, који су основани прошле деценије, после првих званично изнетих сумњи у отмицу беба које су се наводно највише дешавале последњих деценија прошлог века.

Радиша Павловић, председник Удружења за истину и правду о бебама из Крагујевца, за наш лист каже да је баш комисија решење за откривање истине и напомиње да ће своје место у њој имати и представници удружења родитеља који ће контролисати сваки случај понаособ.

„Задатак комисије је и да прикупи додатне доказе о организованом криминалу, за који смо ми убеђени да је постојао, пошто је наше удружење одређене доказе већ прикупило и указало полицији на њих. Процена је да у Србији има око 5.000 случајева несталих беба, али по званичним подацима МУП-а које су нам изнели на састанку прошле године, поднето је око 615 кривичних пријава за отмицу новорођенчади”, објашњава Павловић, чије је удружење и тражило од МУП-а да се оснује комисија.

Он сматра да документација за коју су годинама надлежни тврдили да је уништена, није толика препрека за решавање случајева у којима родитељи сумњају да су им деца отета, а не умрла како им је речено у породилиштима.

„Документација постоји, бар један део, други део полиција је у претходној деценији сакрила, а неке истраге су у ранијим деценијама стопиране политичким налозима. Мешовита комисија ће сву документацију истражити. Неке случајеве биће тешко расветлити, али мора се учинити све да они буду до краја испитани и да када се прикупе докази починиоци одговарају за организовани криминал”, наводи Павловић.

Подсећамо, Србији је још у септембру 2013. године Европски суд наложио да мора да утврди механизме који ће омогућити свим родитељима истину у вези са њиховим сумњама о нестанку беба. То је учињено по пресуди у случају Зорице Јовановић која никада није добила комплетну документацију о смрти новорођеног сина у ћупријском породилишту 1983. године, као ни тело бебе. Тада је суд у Стразбуру закључио да наша земља није понудила адекватне одговоре и истраге у вези са случајем сина Зорице Јовановић. Србија је решење за испуњење ове пресуде видела у изради закона о несталим бебама који је у припреми готово три године.

„Надамо се да ће нацрт закона о утврђивању чињеница и статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији, који је био предат влади на усвајање прошлог пролећа, али је због избора нове повучен, влада ускоро усвојити и да ће се врло брзо наћи у скупштинској процедури. Усвајање тог закона представља и извршење обавезе Србије из пресуде Европског суда за људска права у предмету Јовановић против Србије”, напомињу за наш лист у Министарству правде.

Са овом оценом, међутим, не слажу се многи родитељи окупљени у удружењима и групама који сматрају да нацрт закона не испуњава пресуду суда у Стразбуру јер неће пружити истину о њиховим случајевима.

„Нећемо закон јер то уопште не тражи пресуда у Стразбуру, већ тражимо да се сазна истина о сваком случају понаособ”, каже Павловић.

Да нацрт поменутог закона није решење сматра и Горан Филиповић из Београдске групе родитеља несталих беба. Међутим, према његовим речима родитељи окупљени у овој групи, противе се и оснивању комисије.

„Суштина је да се коначно учини оно што је одређено пресудом Европског суда за људска права а сада је пета година како нисмо имплементирали пресуду. У њој јасно пише шта треба да урадимо – пре свега да се одреди начин на који ће се сваком родитељу пружити истина о његовом случају”, напомиње Филиповић.

Јасно је да надлежни и родитељи очигледно не могу да се усагласе да ли су нови закон, комисија или нешто треће решење за аферу несталих беба која деценијама потреса Србију. У МУП-у ипак сматрају да оснивање комисије није у супротности са нацртом предложеног па повученог закона.