Pod lupom svaki prijavljeni slučaj

Da li će nova mešovita komisija za istrage slučajeva nestalih beba staviti tačku na višedecenijsku aferu o navodnim otmicama novorođenčadi u srpskim porodilištima? Podsećamo, to nisu mogli da učine ni anketni odbor ni radna grupa, koji su osnovani prošle decenije, posle prvih zvanično iznetih sumnji u otmicu beba koje su se navodno najviše dešavale poslednjih decenija prošlog veka.

Radiša Pavlović, predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebama iz Kragujevca, za naš list kaže da je baš komisija rešenje za otkrivanje istine i napominje da će svoje mesto u njoj imati i predstavnici udruženja roditelja koji će kontrolisati svaki slučaj ponaosob.

„Zadatak komisije je i da prikupi dodatne dokaze o organizovanom kriminalu, za koji smo mi ubeđeni da je postojao, pošto je naše udruženje određene dokaze već prikupilo i ukazalo policiji na njih. Procena je da u Srbiji ima oko 5.000 slučajeva nestalih beba, ali po zvaničnim podacima MUP-a koje su nam izneli na sastanku prošle godine, podneto je oko 615 krivičnih prijava za otmicu novorođenčadi”, objašnjava Pavlović, čije je udruženje i tražilo od MUP-a da se osnuje komisija.

On smatra da dokumentacija za koju su godinama nadležni tvrdili da je uništena, nije tolika prepreka za rešavanje slučajeva u kojima roditelji sumnjaju da su im deca oteta, a ne umrla kako im je rečeno u porodilištima.

„Dokumentacija postoji, bar jedan deo, drugi deo policija je u prethodnoj deceniji sakrila, a neke istrage su u ranijim decenijama stopirane političkim nalozima. Mešovita komisija će svu dokumentaciju istražiti. Neke slučajeve biće teško rasvetliti, ali mora se učiniti sve da oni budu do kraja ispitani i da kada se prikupe dokazi počinioci odgovaraju za organizovani kriminal”, navodi Pavlović.

Podsećamo, Srbiji je još u septembru 2013. godine Evropski sud naložio da mora da utvrdi mehanizme koji će omogućiti svim roditeljima istinu u vezi sa njihovim sumnjama o nestanku beba. To je učinjeno po presudi u slučaju Zorice Jovanović koja nikada nije dobila kompletnu dokumentaciju o smrti novorođenog sina u ćuprijskom porodilištu 1983. godine, kao ni telo bebe. Tada je sud u Strazburu zaključio da naša zemlja nije ponudila adekvatne odgovore i istrage u vezi sa slučajem sina Zorice Jovanović. Srbija je rešenje za ispunjenje ove presude videla u izradi zakona o nestalim bebama koji je u pripremi gotovo tri godine.

„Nadamo se da će nacrt zakona o utvrđivanju činjenica i statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, koji je bio predat vladi na usvajanje prošlog proleća, ali je zbog izbora nove povučen, vlada uskoro usvojiti i da će se vrlo brzo naći u skupštinskoj proceduri. Usvajanje tog zakona predstavlja i izvršenje obaveze Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije”, napominju za naš list u Ministarstvu pravde.

Sa ovom ocenom, međutim, ne slažu se mnogi roditelji okupljeni u udruženjima i grupama koji smatraju da nacrt zakona ne ispunjava presudu suda u Strazburu jer neće pružiti istinu o njihovim slučajevima.

„Nećemo zakon jer to uopšte ne traži presuda u Strazburu, već tražimo da se sazna istina o svakom slučaju ponaosob”, kaže Pavlović.

Da nacrt pomenutog zakona nije rešenje smatra i Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba. Međutim, prema njegovim rečima roditelji okupljeni u ovoj grupi, protive se i osnivanju komisije.

„Suština je da se konačno učini ono što je određeno presudom Evropskog suda za ljudska prava a sada je peta godina kako nismo implementirali presudu. U njoj jasno piše šta treba da uradimo – pre svega da se odredi način na koji će se svakom roditelju pružiti istina o njegovom slučaju”, napominje Filipović.

Jasno je da nadležni i roditelji očigledno ne mogu da se usaglase da li su novi zakon, komisija ili nešto treće rešenje za aferu nestalih beba koja decenijama potresa Srbiju. U MUP-u ipak smatraju da osnivanje komisije nije u suprotnosti sa nacrtom predloženog pa povučenog zakona.