Надрилекари измичу правди

„Политика” се, трагајући за одговорима у вези са надрилекарством, обратила МУП-у, али у полицији су нам рекли да немају одговарајућег саговорника на ову тему. Полиција хапси лажне докторе и реагује само по пријави грађана. Како незванично сазнајемо, таквих пријава је врло мало, јер малобројни су они који се усуде да туже преваранте који су им за тобожње лечење узимали и по неколико стотина евра. Људи о томе ретко говоре, а и тада најчешће само особама од поверења. То је један од разлога што се тек понеки надрилекар нађе на оптуженичкој клупи. И искуства судске праксе показују да није лако доказати и осудити оне за које се сумња да се баве надрилекарством. „Политика” сазнаје да је у београдском Првом основном суду у последње две године био само један споразум о признању кривице за надрилекарство и то у новембру 2016.

Надрилекарство у Србији укорењено је у нашем друштву од давнина. Увек је било оних који су без дипломе Медицинског факултета нудили и промовисали разне алтернативне методе лечења од лековитог биља и олова до талисмана. И данас многи муком натерани помоћ у лечењу, на пример, стерилитета траже од надрилекара. Лекарска комора Србије осуђује све научно неутемељене методе рада са пацијентима, кажу у овој институцији за „Политику”. Додају да комора сарађује са инспекцијским службама и свака пријава бављења научно непотврђеним методама лечења бива предмет како инспекцијског надзора тако и суда части ако је реч о лекару.

„Као доктори професионалци, разумемо пацијенте који се у ситуацији када званична медицина не може да им помогне хватају за сламку спаса не би ли помогли себи и својим ближњима. Ипак, пацијенти би увек требало да имају на уму да би било која од тих ’метода’ којима се подвргну, била усвојена од струке када би заиста била делотворна, а они који су је открили вероватно би били награђени Нобеловом наградом”, наводи за наш лист доктор Милан Динић, директор Лекарске коморе Србије.

Преварити болесног човека који је изгубио сваку наду најгора је врста преваре, каже за наш лист културолог Ратко Божовић.

„Када човек изгуби поверење у медицинске институције он се обрати ’парамедицинској институцији’, односно надрилекару. У свему томе, највећи проблем је превара и злоупотреба оних који људску невољу употребе у своју корист”, наглашава културолог.

Надрилекарство али и видовњаштво у нашој земљи највећу експанзију доживели су деведесетих година прошлог века, када су се уз видовњаке „исцелитељи” масовно рекламирали у медијима. У децембру прошле године полиција у Смедереву ухапсила је човека који се представљао као видовити Милан. Он је наводно скидао проклетство „чудотворном водом”, и тако зарадио више од три милиона динара. Полиција га је теретила да се у огласима једног часописа представљао као видовњак који скида проклетства и црну магију јер, како је указивао, доктори погрешно лече. Месец дана пре овога, полиција је у Запрешићу ухапсила М. Р. (77) осумњиченог да је својим алтернативним методама лечења погоршао већ нарушено здравље тешко оболеле девојчице. Његове жртве били су и две Словенке и један Црногорац. Својим третманима и напицима, за које је наплаћивао и до 6.000 евра „лечио” је најчешће оболеле од рака. Пре шест година јагодинска полиција ухапсила је Славка Р. (60) из Земуна осумњиченог да је варао грађане узимајући им новац у замену за лажну медицинску помоћ. Он је грађане на територији општине Деспотовац „лечио” разним уређајима за које није имао стручну оспособљеност. Потпуно излечење гарантовао им је уз помоћ терапија струјом и лековима руске и кинеске производње, за шта су му грађани плаћали око 50 евра по третману.