Nadrilekari izmiču pravdi

„Politika” se, tragajući za odgovorima u vezi sa nadrilekarstvom, obratila MUP-u, ali u policiji su nam rekli da nemaju odgovarajućeg sagovornika na ovu temu. Policija hapsi lažne doktore i reaguje samo po prijavi građana. Kako nezvanično saznajemo, takvih prijava je vrlo malo, jer malobrojni su oni koji se usude da tuže prevarante koji su im za tobožnje lečenje uzimali i po nekoliko stotina evra. Ljudi o tome retko govore, a i tada najčešće samo osobama od poverenja. To je jedan od razloga što se tek poneki nadrilekar nađe na optuženičkoj klupi. I iskustva sudske prakse pokazuju da nije lako dokazati i osuditi one za koje se sumnja da se bave nadrilekarstvom. „Politika” saznaje da je u beogradskom Prvom osnovnom sudu u poslednje dve godine bio samo jedan sporazum o priznanju krivice za nadrilekarstvo i to u novembru 2016.

Nadrilekarstvo u Srbiji ukorenjeno je u našem društvu od davnina. Uvek je bilo onih koji su bez diplome Medicinskog fakulteta nudili i promovisali razne alternativne metode lečenja od lekovitog bilja i olova do talismana. I danas mnogi mukom naterani pomoć u lečenju, na primer, steriliteta traže od nadrilekara. Lekarska komora Srbije osuđuje sve naučno neutemeljene metode rada sa pacijentima, kažu u ovoj instituciji za „Politiku”. Dodaju da komora sarađuje sa inspekcijskim službama i svaka prijava bavljenja naučno nepotvrđenim metodama lečenja biva predmet kako inspekcijskog nadzora tako i suda časti ako je reč o lekaru.

„Kao doktori profesionalci, razumemo pacijente koji se u situaciji kada zvanična medicina ne može da im pomogne hvataju za slamku spasa ne bi li pomogli sebi i svojim bližnjima. Ipak, pacijenti bi uvek trebalo da imaju na umu da bi bilo koja od tih ’metoda’ kojima se podvrgnu, bila usvojena od struke kada bi zaista bila delotvorna, a oni koji su je otkrili verovatno bi bili nagrađeni Nobelovom nagradom”, navodi za naš list doktor Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije.

Prevariti bolesnog čoveka koji je izgubio svaku nadu najgora je vrsta prevare, kaže za naš list kulturolog Ratko Božović.

„Kada čovek izgubi poverenje u medicinske institucije on se obrati ’paramedicinskoj instituciji’, odnosno nadrilekaru. U svemu tome, najveći problem je prevara i zloupotreba onih koji ljudsku nevolju upotrebe u svoju korist”, naglašava kulturolog.

Nadrilekarstvo ali i vidovnjaštvo u našoj zemlji najveću ekspanziju doživeli su devedesetih godina prošlog veka, kada su se uz vidovnjake „iscelitelji” masovno reklamirali u medijima. U decembru prošle godine policija u Smederevu uhapsila je čoveka koji se predstavljao kao vidoviti Milan. On je navodno skidao prokletstvo „čudotvornom vodom”, i tako zaradio više od tri miliona dinara. Policija ga je teretila da se u oglasima jednog časopisa predstavljao kao vidovnjak koji skida prokletstva i crnu magiju jer, kako je ukazivao, doktori pogrešno leče. Mesec dana pre ovoga, policija je u Zaprešiću uhapsila M. R. (77) osumnjičenog da je svojim alternativnim metodama lečenja pogoršao već narušeno zdravlje teško obolele devojčice. Njegove žrtve bili su i dve Slovenke i jedan Crnogorac. Svojim tretmanima i napicima, za koje je naplaćivao i do 6.000 evra „lečio” je najčešće obolele od raka. Pre šest godina jagodinska policija uhapsila je Slavka R. (60) iz Zemuna osumnjičenog da je varao građane uzimajući im novac u zamenu za lažnu medicinsku pomoć. On je građane na teritoriji opštine Despotovac „lečio” raznim uređajima za koje nije imao stručnu osposobljenost. Potpuno izlečenje garantovao im je uz pomoć terapija strujom i lekovima ruske i kineske proizvodnje, za šta su mu građani plaćali oko 50 evra po tretmanu.