Од ситница се прави савршенство
После остварених бројних улога на сцени Народног позоришта у Београду, Оливер Њего је отишао када су, каже, ангажмани почели да се добијају ван аудиција, када је ред престао да буде правило. Посветио се студентима на Академији у Крагујевцу и наставио да пева на концертима и великим пригодним свечаностима. Данас на репертоару негује и даље чувене оперске арије, веома воли духовну музику и друге жанрове. Крајем прошле године је са колегиницом Јадранком Јовановић гостовао у Алжиру, а ових дана њих двоје заједно са професором Николом Рацковим отпутовали су у Канаду на концертну турнеју.
– Имао сам срећу да будем успешан не само у класичној музици, већ сам освајао награде на Београдском пролећу, на Фестивалу војних песама итд. Нисам хтео да будем само оперски певач. Било ми је бесмислено посветити се само каријери и живети за тренутке на сцени. Живот је леп само ако сте професионално и лично задовољни.
Памте га као Фигара, иако је било и других сјајних улога у његовом баритонском фаху. У тренутку, на сцени, знао је да изведе штос, изађе пред публику са мобилним телефоном у рукама, док та справица још није била продужетак наших екстремитета и тако зачини своју певачку деоницу. О томе се после дуго причало, замерало, хвалило...
Некадашњи успешан баритон Београдске опере долазио је на сцену на мотору, певао и потом одлазио моторизован, што је данас нормална ствар у модерним оперским режијама у свету. Прве певачке кораке Њего је начинио у Скопљу, певао у хору „Мирче Ацев”, потом у Македонском народном театру где је спознао шарм тог посла, да би студије соло певања наставио у Београду код проф. Радмиле Бакочевић. Шансу је добио 1990. у престоничком Народном позоришту.
– У оперском свету од пробраних морате да будете одабрани и то вам је као да трчите маратон. Овај посао не може свако да ради, чак ни онај који од Бога има изузетан глас, јер је то само једна компонента. На аудицији у Београду сам својевремено изабран да певам Фигара у „Севиљском берберину” и до 2009, док нисам својевољно отишао из Народног позоришта, учествовао сам у 300 представа ове Росинијеве опере. Арију Фигара сам чак хиљаду пута извео. Био сам перфекциониста у каријери, а у „Севиљском берберину” и по лику и по енергији сам био заштитни знак представе и карте су увек биле разграбљене. Ту сам био оно што јесам, прави Оливер Њего. Наравно, трудио сам се и у другим представама, попут „Лучије од Ламермура”, „Дон Карлоса”, „Чаробне фруле”...
Певачко умеће наш саговорник развијао је и уз Николу Митића директно на сцени, али и са оперским редитељем Бором Поповићем, који је волео те Његове и само његове, непревидљиве зачине у уметничком надахнућу.
– Истрајност у раду са младима коју је показивао редитељ Бора Поповић нико други није имао. Он је обраћао пажњу на ситнице, а од њих се прави савршенство. И то ми је управо недостајало – каже уметник.
Оливер Њего има и друге таленте. Сам је саградио свој дом, воли прецизну механику и скупља сатове, брине као председник кућног савета о комшијама и згради у којој живи. На то је поносан, као и на велику породицу коју је створио.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
