Od sitnica se pravi savršenstvo
Posle ostvarenih brojnih uloga na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, Oliver Njego je otišao kada su, kaže, angažmani počeli da se dobijaju van audicija, kada je red prestao da bude pravilo. Posvetio se studentima na Akademiji u Kragujevcu i nastavio da peva na koncertima i velikim prigodnim svečanostima. Danas na repertoaru neguje i dalje čuvene operske arije, veoma voli duhovnu muziku i druge žanrove. Krajem prošle godine je sa koleginicom Jadrankom Jovanović gostovao u Alžiru, a ovih dana njih dvoje zajedno sa profesorom Nikolom Rackovim otputovali su u Kanadu na koncertnu turneju.
– Imao sam sreću da budem uspešan ne samo u klasičnoj muzici, već sam osvajao nagrade na Beogradskom proleću, na Festivalu vojnih pesama itd. Nisam hteo da budem samo operski pevač. Bilo mi je besmisleno posvetiti se samo karijeri i živeti za trenutke na sceni. Život je lep samo ako ste profesionalno i lično zadovoljni.
Pamte ga kao Figara, iako je bilo i drugih sjajnih uloga u njegovom baritonskom fahu. U trenutku, na sceni, znao je da izvede štos, izađe pred publiku sa mobilnim telefonom u rukama, dok ta spravica još nije bila produžetak naših ekstremiteta i tako začini svoju pevačku deonicu. O tome se posle dugo pričalo, zameralo, hvalilo...
Nekadašnji uspešan bariton Beogradske opere dolazio je na scenu na motoru, pevao i potom odlazio motorizovan, što je danas normalna stvar u modernim operskim režijama u svetu. Prve pevačke korake Njego je načinio u Skoplju, pevao u horu „Mirče Acev”, potom u Makedonskom narodnom teatru gde je spoznao šarm tog posla, da bi studije solo pevanja nastavio u Beogradu kod prof. Radmile Bakočević. Šansu je dobio 1990. u prestoničkom Narodnom pozorištu.
– U operskom svetu od probranih morate da budete odabrani i to vam je kao da trčite maraton. Ovaj posao ne može svako da radi, čak ni onaj koji od Boga ima izuzetan glas, jer je to samo jedna komponenta. Na audiciji u Beogradu sam svojevremeno izabran da pevam Figara u „Seviljskom berberinu” i do 2009, dok nisam svojevoljno otišao iz Narodnog pozorišta, učestvovao sam u 300 predstava ove Rosinijeve opere. Ariju Figara sam čak hiljadu puta izveo. Bio sam perfekcionista u karijeri, a u „Seviljskom berberinu” i po liku i po energiji sam bio zaštitni znak predstave i karte su uvek bile razgrabljene. Tu sam bio ono što jesam, pravi Oliver Njego. Naravno, trudio sam se i u drugim predstavama, poput „Lučije od Lamermura”, „Don Karlosa”, „Čarobne frule”...
Pevačko umeće naš sagovornik razvijao je i uz Nikolu Mitića direktno na sceni, ali i sa operskim rediteljem Borom Popovićem, koji je voleo te Njegove i samo njegove, neprevidljive začine u umetničkom nadahnuću.
– Istrajnost u radu sa mladima koju je pokazivao reditelj Bora Popović niko drugi nije imao. On je obraćao pažnju na sitnice, a od njih se pravi savršenstvo. I to mi je upravo nedostajalo – kaže umetnik.
Oliver Njego ima i druge talente. Sam je sagradio svoj dom, voli preciznu mehaniku i skuplja satove, brine kao predsednik kućnog saveta o komšijama i zgradi u kojoj živi. Na to je ponosan, kao i na veliku porodicu koju je stvorio.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
