После индекса и диплома – посао, а не пасош

 За­то се, ре­кли су гра­до­на­чел­ник Ни­ша Дар­ко Бу­ла­то­вић, пред­сед­ник ни­шке скуп­шти­не Ра­де Рај­ко­вић и рек­тор Уни­вер­зи­те­та Ниш проф. др Дра­ган Ан­тић, оче­ку­је да ови мла­ди љу­ди на­ста­ве да се обра­зу­ју и уса­вр­ша­ва­ју, да на­пре­ду­ју у на­уч­ним ак­тив­но­сти­ма и бу­ду сту­бо­ви не­ке бо­ље бу­дућ­но­сти овог гра­да и ове зе­мље.

У исто вре­ме од чел­них љу­ди уни­вер­зи­те­та и гра­да чу­ло се, мо­жда и пр­ви пут на пра­ви на­чин, да су ни­шка град­ска и на­уч­на за­јед­ни­ца као ни­ка­да до са­да ан­га­жо­ва­ни и по­све­ће­ни ства­ра­њу мно­го бо­љих усло­ва да мла­ди, та­лен­то­ва­ни и у све­му нај­бо­љи ака­дем­ци до­би­ју при­ли­ку да то сво­је уса­вр­ша­ва­ње и на­пре­до­ва­ње оства­ре у свом гра­ду и сво­јој зе­мљи. Сва­ка­ко, на­гла­сио је ни­шки гра­до­на­чел­ник Бу­ла­то­вић, и да им се кроз обез­бе­ђен по­сао у сре­ди­ни у ко­јој су се шко­ло­ва­ли и кроз обра­зо­ва­ње до­ка­за­ли, омо­гу­ћи и да ра­де, али и да ства­ра­ју сво­је по­ро­ди­це и сво­ју бу­дућ­ност. Дру­га­чи­је ре­че­но, да у Ни­шу са­ња­ју и оства­ре сво­је жи­вот­не сно­ве.

По­себ­но је ука­за­но на чи­ње­ни­цу да се Ниш опо­ра­вља, да се раз­ви­ја и да из го­ди­не у го­ди­ну опет по­ста­је оно што је не баш дав­но био – цен­тар елек­тро­ни­ке и дру­гих на­уч­них обла­сти. Ре­че­но је да се гра­де и отва­ра­ју фа­бри­ке и ис­тра­жи­вач­ки би­рои у ко­ји­ма ће по­сла би­ти за не­ко­ли­ко хи­ља­да фа­кул­тет­ски, од­но­сно ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них и нај­струч­ни­јих у ин­фор­ма­ци­о­ним тех­но­ло­ги­ја­ма, ма­шин­ству, гра­ђе­ви­нар­ству, еко­но­ми­ји и дру­гим при­вред­ним обла­сти­ма.

А шта су ре­кли нај­бо­љи ни­шки сту­ден­ти? У раз­го­во­ри­ма са љу­ди­ма из ру­ко­вод­ста­ва Ни­ша и уни­вер­зи­те­та од њих се мо­гло чу­ти са­мо јед­но. И, ско­ро исто што пре њих ис­та­ко­ше и чел­ни љу­ди уни­вер­зи­те­та и гра­да Ни­ша – да же­ле да оста­ну ту где су се ро­ди­ли, где су од­ра­ста­ли и шко­ло­ва­ли се. И ка­ко је­дан од њих по­себ­но ре­че, да ин­дек­се за­ме­не ди­пло­ма­ма, а да им ди­пло­ме обез­бе­де рад­на ме­ста на ко­јим ће сте­че­но зна­ње при­ме­ни­ти у прак­си. И да на­ста­ве да жи­ве бли­зу и по­ред сво­јих при­ја­те­ља, ко­ле­га и ро­ди­те­ља.

Ни­ка­ко им ни­је циљ ка­ко се ина­че ми­сли, по­себ­но је на­гла­сио овај мла­ди чо­век, да су им же­ље да се што пре до­мог­ну па­со­ша и кре­ну у свет.