Од пива само сећање
Зрењанин – Зрењанинска индустрија пива ЗИП отишла је на добош. Продана је на отпад, данас се то каже сакупљачу секундарних сировина. Почела је да ради још 1745. године, а касније су хроничари инсистирали на томе да је била реч о првој индустрији у тадашњем Великом Бечкереку, где су цветали занати и мануфактура, а то се стално истицало све до данашњег дана.
Протекле недеље, додуше на маргинама локалних новина, забележена су два догађаја. Први је продаја технолошких линија најстарије индустрије на Бегеју. Продаја пиваре у целини покушавана је три пута, али није било успеха. Онда је одлучено да се она раскрчми у деловима па је опрему, додуше упола цене, купио трговац секундарним сировинама из Шапца. Тако је индустријски првенац нестао у једној од немилосрдних постиндустријских ера које се смењују неслућеном брзином.
У склопу те вести с маргине листа „Зрењанин”, забележено је да је у прошли уторак умро Веселин Берберски (77). Цео радни век провео је у пивари, негде у сенци, али с важном улогом. Ненаметљив и смеран, мада се не би рекло да је за маркетинг осмислио манифестацију „Дани пива”, која је опстала, а пивара је нестала. Када су се у протекле три и по деценије обележавали јубилеји те феште која сваке године, све до данас, окупља на стотине хиљада посетилаца, онда су се многи бусали у прса као родоначелници славе у част течног хлеба, а Веса, као заиста најзаслужнији, увек би стајао по страни и у близини изложбe своје богате колекције пивских етикета. Оне су сведочиле о само једном делу његове посвећености пиварству.
Сакупљач секундарних сировина има годину дана да извезе купљену робу. Оно што би, поред зграда, требало да остане је такозвана вариона у којој се налазе котлови за кување сировина у производњи пива – хмеља и јечма, на пример. Идеја да се овде отвори музеј пива актуелизована је кад је већ било извесно да ће пивару да прегази транзиција. Причу афирмише Туристичка организација града Зрењанина. Вариона има излаз на Бегеј, а машта се да ће туристи да долазе и бродовима из којих с реке могу да гледају и цео комплекс историјске пиваре.
У музеју би моглa да се нађе и друга опрема, попут млинова за јечам и жито из 1910. и још нешто, па и оно што припада купцу, а да му се плати по цени старог гвожђа.
Зрењанинску пивару подигао је 1745. Немац Себастијан Кратцајзен. Њен власник куповином је 1891. постао Лазар Дунђерски. Он 1911. обавио детаљну реконструкцију. По завршетку Другог светског рата, потомак славне фамилије и власник Душан Дунђерски, наводно је фабрику поклонио Комунистичкој партији, а она је наставила је да послује у саставу комбината „Серво Михаљ” и све до 2003. била једна од највећих и најпознатијих пивара у овом делу Европе. Она се нудила у међународним возовима, на Конференцији несврстаних, на елитним местима. Кажу да је њен купац контроверзни бизнисмен Момчило Рајић, познатији под надимком Спас, у приватизацији која је пропала, од конкуренције био стимулисан да је уништи.
Ентузијасти су убеђени да би музеј на њеном месту био стално подсећање на успешну еру индустријализације.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
