Види или победи у Вајку

Да би то избегли, посматрачи су одлазили у велику салу на другој локацији (сала у хотелу Хоге Дуин или сала у Хелиомаре Дор, зависно од дана у недељи), али и ту је било превише гледалаца. Сва седећа места су била заузета, а велики број људи са стране чинио је непробојни бедем (Холанђани су по висину међу рекордерима у Европи) за закаснеле посматраче. 

Анализе партија уживо водили су наизменично велемајстори Паул ван дер Стерен и Генадиј Сосонко, те интермајстор Ханс Бем, уз активно учешће посматрача. У штампи и телевизији, због одличне игре Гирија, даван је неуобичајено велики простор за редовне извештаваје, што ранијих година није био случај, па је цела нација доведена у стање ишчекивања тријумфа Гирија, који је током овог турнира израстао у љубимца и идола.

Градић Вајк ан Зе налази се на обали Северног мора, са кога дува изузетно хладан и јак ветар. То је узроковало приметан феномен – пусте улице, а препуни кафићи, ресторани, хотели и турнирске сале. Када из такве улице отворите врата било ког локала, наилазите на изненађујућу, потпуно шаховску атмосферу. Локали су пуни добро расположених људи, који за столовима, поред пића или јела, углавном играју шах. Онда се окупе кибицери и тако започињу шаховска дружења. У сваком ресторану налазе се бројне гарнитуре, ваше је само да обезбедите партнера, што никад није проблем. То су дани за шаховску максиму „Један смо род”, која можда нигде није нигде тако очигледна као овде, за време А и Б турнира, те масовног опена.

Наши велемајстори одавно нису на главној сцени, али су део лепе историје Вајка. Први Југословен који је овде играо, 1952, био је први српски велемајстор Бора Костић. У дугом трајању главног турнира он и даље држи један рекорд, као најстарији велемајстор који је овде играо, тада са пуних 65 година. Од наших шахиста, у златну књигу победника уписивани су: Борислав Милић (1955), Александар Матановић (1957), Борислав Ивков (1961), Петар Трифуновић (1962) и Љубомир Љубојевић (1976).

У Вајк ан Зеу, у једној сали у истом тренутку играју: актуелни светски првак Карлсен, два екс-првака Крамник и Ананд, светска првакиња Ху Јифан, плејада врхунских асова и младих нада, заједно са још 600 аматера на отвореном турниру. Прати их око 1.500 шаховских занесењака из целог света, за које је посебан доживљај да су заједно са горе поменутим асовима.

У прочељу спортске хале, на зиду је исписана реченица велемајстора Бента Ларсена, победника 1960. и 1961, „Обични људи треба да виде Напуљ пре но што умру ... али велемајстор мора прво да победи у Вајк ан Зеу”. Можда ту треба додати да сваки љубитељ шаха треба бар једном да дође у Вајк и доживи ту јединствену шаховску атмосферу.