Претећи марш украјинске паравојске кроз Кијев
Свечана церемонија заклетве око 600 припадника десничарске организације „Национални корпус”, који су потом марширали улицама Кијева, запрепастила је јавност. Младићи у истоветним новим маскирним униформама, од којих је већина носила црне маске које су им прекривале лица, заклели су се на верност „украјинском поретку” и лојалност Украјинцима. Ма колико цео догађај деловао застрашујуће, најгоре од свега је што ће ова формација, по свему судећи, имати подршку украјинске националне полиције.
Да ли ће ови мобилисани младићи, чија је реторика набијена екстремистичким речником, заиста бити партнери регуларних полицијских јединица? Организација за заштиту људских права у Украјини Хјуман рајтс реаговала је поводом овог догађаја прошле недеље и навела да портпарол Министарства унутрашњих послова није успео да одагна забринутост појединих медија и међународних организација, јер је у питању организација која је у више наврата показала нетрпељивост према етничким мањинама, људима другачије сексуалне оријентације, политичких и других уверења.
„Национална милиција” биће део „грађанске формације”, што је предвиђено и украјинским законом „О учешћу грађана у заштити јавног реда и државне границе”. Прокламовани званични циљеви ове формације су, како се наводи у закону, патролирање улицама и борба против продаје дроге, илегалне продаје алкохола и коцкања.
Портпарол „Националног корпуса” Роман Чернишов рекао је украјинском „Хроматском радију” да су ове формације активне већ годину дана, али да је ово прва заклетва 600 чланова. Он је формацију назвао „делом Азовског покрета”, који ће помоћи „тамо где власти не могу или не желе да помогну украјинској заједници”. Додао је да их финансирају привредници, да не носе оружје и да нису полицијска или војна формација, али да „сарађују с полицијом”.
О добровољачком батаљону „Азов” стизале су застрашујуће вести у време најжешћих ратних дешавања на југоистоку Украјине. Амнести интернешенел је још 2014. потврдио да су припадници „Азова” починили бројне ратне злочине, укључујући отмице, убиства и изнуде. Средином новембра прошле године немачки „Шпигл” посветио је текст овом батаљону, за који је наведено да је све популарнији у Европи, посебно у Немачкој, и да се „сада више од 2.500 страних плаћеника бори у његовом саставу на истоку Украјине, што је троструко више него 2014. године”. Према писању листа, припадници батаљона „Азов” деле летке за регрутацију нових чланова на неонацистичким митинзима широм Европе.
Након пуча 2014. године припадници батаљона „Азов” организовали су се и ушли су у састав украјинске Националне гарде и боре се против проруског југоисточног дела Украјине. Украјински министар унутрашњих послова Арсен Аваков покушао је да батаљон „Азов” уврсти у програм обуке коју воде јединице америчке војске на западу Украјине, али је 2015. године Представнички дом САД једногласно усвојио нацрт закона којим се забрањују обука и наоружавање ове групације.
У тексту је наведено да је батаљон „отворено неонацистички” и „фашистички” и да је америчким инструкторима забрањено да их обучавају или наоружавају.
Украјинска организација за заштиту људских права констатовала је да се за догађај од 28. јануара, као и видео-снимак који је постављен на друштвене мреже, „не може рећи да улива поверење, поготово не текст испод који гласи: „Много нас је. Не бојимо се да употребимо силу како бисмо успоставили украјински поредак на улицама!”
Упитан да објасни да ли су овe формације законите, Иван Варченко из Министарства унутрашњих послова рекао је да закон омогућава грађанским организацијама да помажу државним органима у спровођењу заштите јавног реда, али је нагласио да чланови таквих организација морају да раде „заједно са службеницима националне полиције или националне гарде”. Иако је тврдио да је појава таквих организација „апсолутно законита”, он је нагласио да је прописано да морају са органима за спровођење закона утврдити како и где ће радити.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
