Preteći marš ukrajinske paravojske kroz Kijev

„Nacionalna milicija” biće deo „građanske formacije”, što je predviđeno i ukrajinskim zakonom „O učešću građana u zaštiti javnog reda i državne granice”. Proklamovani zvanični ciljevi ove formacije su, kako se navodi u zakonu, patroliranje ulicama i borba protiv prodaje droge, ilegalne prodaje alkohola i kockanja.

Portparol „Nacionalnog korpusa” Roman Černišov rekao je ukrajinskom „Hromatskom radiju” da su ove formacije aktivne već godinu dana, ali da je ovo prva zakletva 600 članova. On je formaciju nazvao „delom Azovskog pokreta”, koji će pomoći „tamo gde vlasti ne mogu ili ne žele da pomognu ukrajinskoj zajednici”. Dodao je da ih finansiraju privrednici, da ne nose oružje i da nisu policijska ili vojna formacija, ali da „sarađuju s policijom”.

O dobrovoljačkom bataljonu „Azov” stizale su zastrašujuće vesti u vreme najžešćih ratnih dešavanja na jugoistoku Ukrajine. Amnesti internešenel je još 2014. potvrdio da su pripadnici „Azova” počinili brojne ratne zločine, uključujući otmice, ubistva i iznude. Sredinom novembra prošle godine nemački „Špigl” posvetio je tekst ovom bataljonu, za koji je navedeno da je sve popularniji u Evropi, posebno u Nemačkoj, i da se „sada više od 2.500 stranih plaćenika bori u njegovom sastavu na istoku Ukrajine, što je trostruko više nego 2014. godine”. Prema pisanju lista, pripadnici bataljona „Azov” dele letke za regrutaciju novih članova na neonacističkim mitinzima širom Evrope.

Nakon puča 2014. godine pripadnici bataljona „Azov” organizovali su se i ušli su u sastav ukrajinske Nacionalne garde i bore se protiv proruskog jugoistočnog dela Ukrajine. Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov pokušao je da bataljon „Azov” uvrsti u program obuke koju vode jedinice američke vojske na zapadu Ukrajine, ali je 2015. godine Predstavnički dom SAD jednoglasno usvojio nacrt zakona kojim se zabranjuju obuka i naoružavanje ove grupacije.

U tekstu je navedeno da je bataljon „otvoreno neonacistički” i „fašistički” i da je američkim instruktorima zabranjeno da ih obučavaju ili naoružavaju.

Ukrajinska organizacija za zaštitu ljudskih prava konstatovala je da se za događaj od 28. januara, kao i video-snimak koji je postavljen na društvene mreže, „ne može reći da uliva poverenje, pogotovo ne tekst ispod koji glasi: „Mnogo nas je. Ne bojimo se da upotrebimo silu kako bismo uspostavili ukrajinski poredak na ulicama!”

Upitan da objasni da li su ove formacije zakonite, Ivan Varčenko iz Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da zakon omogućava građanskim organizacijama da pomažu državnim organima u sprovođenju zaštite javnog reda, ali je naglasio da članovi takvih organizacija moraju da rade „zajedno sa službenicima nacionalne policije ili nacionalne garde”. Iako je tvrdio da je pojava takvih organizacija „apsolutno zakonita”, on je naglasio da je propisano da moraju sa organima za sprovođenje zakona utvrditi kako i gde će raditi.