Шпанија не одустаје од искључивања Косова

Та расправа ће се, како је то пре неколико дана најавила портпаролка ЕК Маја Коцијанчич, водити у Савету министара ЕУ. Ово тело доноси одлуке једногласно и зато ће текст стратегије морати да буде такав да одговара Мадриду, али и преосталим државама ЕУ (Словачкој, Кипру, Грчкој и Румунији), које не признају косовску независност. Наравно, све под условом да у међувремену Брисел и Мадрид, који је најчвршћи у противљењу ЕУ интеграцијама Косова, не постигну неки други договор. Можда би у том страху од размимоилажења међу чланицама ЕУ требало и тражити разлог да се у Европској комисији, према писању немачког „Велта”, размишља о предлогу да чланови ЕУ одлуке доносе већином, уместо једногласно, јер је „потребно ојачати владавину права ЕУ”.

У коначној верзији стратегије која има званичан назив „Веродостојна перспектива проширења за западни Балкан”, према писању немачког листа, пише да „Комисија захтева свеобухватан, правно обавезујући споразум о нормализацији између Србије и Косова”, који би требало да буде постигнут до краја 2019. године. Радио слободна Европа преноси да у стратегији пише да „не може постојати трајна стабилност у региону без ефективне и свеобухватне нормализације односа између Београда и Приштине, путем дијалога који помаже ЕУ” и да је „свеобухватни и правно обавезујући споразум о нормализацији хитан и кључан како би и Србија и Косово напредовали на европском путу”. Такође, понавља се да би Црна Гора и Србија требало да буду спремне да се придруже ЕУ до 2025. године. Порука документа је да је „чланство у ЕУ на западном Балкану у политичким, безбедносним и економским интересима уније”.

У Приштини су, ако је судити по писању тамошњих медија, незадовољни и забринути. Тако „Зери” пише да документ уопште не садржи стратегију за Косово и да се чини да је део у вези са Косовом „недефинисан и да се, можда на дуже стазе, само наводи статус потенцијални кандидат за чланство у ЕУ”. „Газета” пише да стратегија предвиђа нормализацију односа Београда и Приштине и правно обавезујући споразум са Србијом, али не и признавање косовске независности. Правно обавезујући споразум за Србију, како се наводи, подразумева да Београд неће блокирати евентуално чланство Косова у међународним организацијама.

За Шпанију је, како је то написала у свом „нон-пејперу”, односно прилогу за израду документа, најспорније било коришћење термина ЗБ6 (скраћенице за шест земаља западног Балкана), јер се то могло тумачити да се Косово третира као шеста држава. У јучерашњим изводима из документа који су процурили у јавност нигде се не спомиње овај термин. Јуче је, међутим, председник Спољнополитичког одбора Европског парламента Дејвид Мекалистер у неколико наврата говорио управо о шест земаља западног Балкана: „У шест балканских земаља морају јачати правна држава, борба против корупције и организованог криминала и гарантовати слобода медија.”

У међувремену, до приступања земаља западног Балкана ЕУ, за њих се предвиђа јаче везивање за Брисел кроз неке нове видове укључивања у европске активности. Наиме, група од 12 држава чланица ЕУ жели, како пише Ројтерс, да „западнобалканска шесторка” учествује на годишњим самитима ЕУ и пре него што се прикључе унији. „Након година занемаривања западног Балкана и услед растућег утицаја Русије и Кине у региону, Европска комисија спремна је да обелодани план према коме би Србија и Црна Гора могле да постану прве које ће се прикључити ЕУ до 2025. године”, наводи Ројтерс и додаје да су то Аустрија, Чешка, Естонија, Мађарска, Ирска, Италија, Литванија, Летонија, Малта, Пољска, Словенија и Словачка.

Према предлогу ових држава, који је предат ЕК крајем јануара, тражи се да министри са западног Балкана учествују на састанцима ЕУ који се тичу заштите животне средине, здравства, саобраћаја и спољне политике. Укидање трошкова роминга за мобилне телефоне за око 18 милиона грађана западног Балкана требало би, како је наведено у документу, такође да буде размотрено. То су мере које не коштају, а имале би огроман политички утицај и биле би инструмент повећања угледа ЕУ у региону, истиче се у предлогу 12 земаља уније. Затражено је и да званичници ЕУ много чешће посећују западни Балкан.