Španija ne odustaje od isključivanja Kosova
Ako je suditi po delovima konačne verzije Strategije za proširenje EU na zapadni Balkan koji su u javnost procurili juče, dan pred njeno obelodanjivanje, Brisel nije uspeo da ubedi Madrid da promeni stav da Kosovo ne može biti deo tog procesa. To za „Politiku” potvrđuju i u ambasadi Španije u Beogradu. „Španija ostaje pri stavu da Kosovo ne može biti deo procesa proširenja EU na zapadni Balkan”, kažu u ambasadi, a na pitanje da li to znači da će strategija biti usvojena uz protivljenje Madrida, odgovaraju da Španija ne učestvuje u usvajanju strategije. To je, kažu, dokument Evropske komisije koji će ona danas objaviti, „a potom će uslediti debata”.
Ta rasprava će se, kako je to pre nekoliko dana najavila portparolka EK Maja Kocijančič, voditi u Savetu ministara EU. Ovo telo donosi odluke jednoglasno i zato će tekst strategije morati da bude takav da odgovara Madridu, ali i preostalim državama EU (Slovačkoj, Kipru, Grčkoj i Rumuniji), koje ne priznaju kosovsku nezavisnost. Naravno, sve pod uslovom da u međuvremenu Brisel i Madrid, koji je najčvršći u protivljenju EU integracijama Kosova, ne postignu neki drugi dogovor. Možda bi u tom strahu od razmimoilaženja među članicama EU trebalo i tražiti razlog da se u Evropskoj komisiji, prema pisanju nemačkog „Velta”, razmišlja o predlogu da članovi EU odluke donose većinom, umesto jednoglasno, jer je „potrebno ojačati vladavinu prava EU”.
U konačnoj verziji strategije koja ima zvaničan naziv „Verodostojna perspektiva proširenja za zapadni Balkan”, prema pisanju nemačkog lista, piše da „Komisija zahteva sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji između Srbije i Kosova”, koji bi trebalo da bude postignut do kraja 2019. godine. Radio slobodna Evropa prenosi da u strategiji piše da „ne može postojati trajna stabilnost u regionu bez efektivne i sveobuhvatne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, putem dijaloga koji pomaže EU” i da je „sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji hitan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo napredovali na evropskom putu”. Takođe, ponavlja se da bi Crna Gora i Srbija trebalo da budu spremne da se pridruže EU do 2025. godine. Poruka dokumenta je da je „članstvo u EU na zapadnom Balkanu u političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima unije”.
U Prištini su, ako je suditi po pisanju tamošnjih medija, nezadovoljni i zabrinuti. Tako „Zeri” piše da dokument uopšte ne sadrži strategiju za Kosovo i da se čini da je deo u vezi sa Kosovom „nedefinisan i da se, možda na duže staze, samo navodi status potencijalni kandidat za članstvo u EU”. „Gazeta” piše da strategija predviđa normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i pravno obavezujući sporazum sa Srbijom, ali ne i priznavanje kosovske nezavisnosti. Pravno obavezujući sporazum za Srbiju, kako se navodi, podrazumeva da Beograd neće blokirati eventualno članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Za Španiju je, kako je to napisala u svom „non-pejperu”, odnosno prilogu za izradu dokumenta, najspornije bilo korišćenje termina ZB6 (skraćenice za šest zemalja zapadnog Balkana), jer se to moglo tumačiti da se Kosovo tretira kao šesta država. U jučerašnjim izvodima iz dokumenta koji su procurili u javnost nigde se ne spominje ovaj termin. Juče je, međutim, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister u nekoliko navrata govorio upravo o šest zemalja zapadnog Balkana: „U šest balkanskih zemalja moraju jačati pravna država, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i garantovati sloboda medija.”
U međuvremenu, do pristupanja zemalja zapadnog Balkana EU, za njih se predviđa jače vezivanje za Brisel kroz neke nove vidove uključivanja u evropske aktivnosti. Naime, grupa od 12 država članica EU želi, kako piše Rojters, da „zapadnobalkanska šestorka” učestvuje na godišnjim samitima EU i pre nego što se priključe uniji. „Nakon godina zanemarivanja zapadnog Balkana i usled rastućeg uticaja Rusije i Kine u regionu, Evropska komisija spremna je da obelodani plan prema kome bi Srbija i Crna Gora mogle da postanu prve koje će se priključiti EU do 2025. godine”, navodi Rojters i dodaje da su to Austrija, Češka, Estonija, Mađarska, Irska, Italija, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska, Slovenija i Slovačka.
Prema predlogu ovih država, koji je predat EK krajem januara, traži se da ministri sa zapadnog Balkana učestvuju na sastancima EU koji se tiču zaštite životne sredine, zdravstva, saobraćaja i spoljne politike. Ukidanje troškova rominga za mobilne telefone za oko 18 miliona građana zapadnog Balkana trebalo bi, kako je navedeno u dokumentu, takođe da bude razmotreno. To su mere koje ne koštaju, a imale bi ogroman politički uticaj i bile bi instrument povećanja ugleda EU u regionu, ističe se u predlogu 12 zemalja unije. Zatraženo je i da zvaničnici EU mnogo češće posećuju zapadni Balkan.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
