Струка против тога да ВСС буде „државни орган”

Крагујевац – Шта је држава, је ли то систем механизама који су формирали грађани да би били штићени по закону, или држава служи само интересима политичке гарнитуре на власти, једно је од питања јуче покренутих на првој јавној расправи о амандманима на Устав Србије из области правосуђа која је одржана у малој сали хотела „Шумарице”, једва довољној да прими све заинтересоване учеснике скупа.

Радни текст уставних амандмана предложило је Министарство правде, а у расправи су учешће узели функционери, судије, тужиоци, грађани. Радни текст представио је Чедомир Бацковић, помоћник министра правде који је рекао да је министарство већ уважило неке сугестије пристигле писаним путем.

Образлажући предложене промене у вези са избором чланова Високог савета судства и Високог савета тужилаштва, Бацковић је казао да ће део њих бирати саме судије и тужиоци, а део „квалификована већина” посланика Народне скупштине Републике Србије. Скупштина, како је навео, бира чланове ВСС из редова „истакнутих правника”, а њихов глас треба да буде одлучујући када је реч о избору председника овог органа.

– Ово решење је предложено како би се спречила корпоратизација правосуђа – објаснио је Бацковић, напомињући да се ВСС и ВСТ новим амандманима дефинишу као „државни органи”.

Управо ова дефиниција је засметала Ивану Јовичићу, заменику председника Високог савета судства. Према његовом мишљењу, атрибут „државни” треба да буде брисан из предложених амандмана, јер је ВСС „више друштвени орган”.

– Високи савет судства није и не треба да буде дефинисан као државни орган, већ можда као судско-управни. Није добро ни решење по коме овај орган не одлучује о финансирању, већ с тим у вези само шаље предлог Влади Србије. Што се тиче састава, спорна је превласт законодавне и извршне власти над Високим саветом судства. Тако се губи независност и самосталност судова, а чланови Високог савета судства из редова судија само служе да би на седницима овог органа дале кворум. Још ако се на све то дода да председник Високог савета судства има „златни глас”, онда је радни текст тим пре неприхватљив – закључио је Јовичић чије је излагање пропраћено аплаузом колега.

Аплауз се чуо и на крају излагања Ненада Стефановића из Удружења тужилаца Србије, који је рекао да поменуте амандмане треба повући.

– Ако се ови амандмани усвоје, биће пропуштена прилика за деполитизацију тужилаштва. Оно мора бити независно, а по предложеним амандманима Високи савет тужилаштва постаје радно тело Народне скупштине. Тако се враћамо у Милошевићево време, па је можда боље укинути Високи савет тужилаштва, јер овако стварамо политички одговорно правосуђе које служи само политичкој елити, без обзира на то ко је на власти – закључио је Стефановић.

Називајући предложене амандмане „компромисом”, Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, који је на крагујевачкој расправи говорио као члан Мреже правника Србија, заузео је другачији став у вези са улогом државе у избору чланова правосудних органа.

– Народна скупштина одједном не треба да одлучује о било чему што је у вези са правосуђем. Зашто не треба, ако су посланици изабрани вољом грађана на изборима. И зашто Високи савет судства и Високи савет тужилаштва не треба да буду дефинисани као државни органи. Где ће држава да оде и каква ће онда њена улога да буде ако се повуче из тужилаштава и судова. Зашто се законодавна и извршна власт називају политичком влашћу – упитао се Секулић.

Учешће у јавној расправи у Крагујевцу узели су и представници Удружења „Истина Тамарини закони”, које заступа интересе родитеља и родбине жртава пожара у новосадској дискотеци „Контраст”. Бранко Миладиновић, отац једне од жртава, упутио је носиоцима тужилачких функција речи пуне жучи.

– С којим сте се правом дрзнули да управљате нашим судбинама, злоупотребљавајући функције, знајући да вас штити имунитет и да можете некажњено да чинити зло, без одговорности – питао је овај несрећни човек.

Судије тражиле повлачење амандмана

Судије крагујевачког Апелационог суда предложиле су јуче повлачење радног текста оцењујући да доводи у питање независност судства, преноси Бета. Судија Апелационог суда у Крагујевцу Радоман Спарић је рекао да су после расправе о том тексту, судије овог суда јединствено закључиле да се предложеним амандманима доводи у питање остваривање независности судства и судија. „Реч је о недостацима који се не могу редиговати”, рекао је Спарић.

Он је казао да су судије Апелационог суда у Крагујевцу упутиле озбиљне примедбе на амандмане који се односе на састав Високог савета судства, избор његовог председника, његов рад и одлучивање наводећи да је са предложеним саставом ВСС у потпуности доведена у сумњу гаранција независности тог органа.