Услуге смањују трговински дефицит
Сектор услуга у Србији све је конкурентнији. У периоду 2014–2017. година просечна годишња стопа раста извоза услуга износила је 11,7 процената, за разлику од просечног раста робног извоза који је износио 10,1 одсто. Битније од тога је што услуге више извозимо него што их увозимо, док је са робом обрнуто, тако да суфицит у размени услуга у знатној мери покрива дефицит у размени робе.
Према резултатима истраживања економисте Ивана Николића, уредника јуче представљеног новог броја „Макроекономских анализа и трендова”(МАТ), услуге телекомуникација, компјутерске и информационе услуге (ИКТ сектор) и пословне услуге дају највећи допринос смањењу дефицита трговинског и платног биланса земље.
Поред тога, и туризам бележи све боље резултате, тако да је укупан суфицит услуга од јануара до новембра 2017. износио 879 милиона евра.
Њихов заједнички кумулативни допринос расту суфицита у размени услуга у периоду 2014–2017. износио је чак 93,4 одсто. При томе је допринос ИКТ сектора 52,3, а пословних услуга 41,1 одсто. Николић напомиње да су смањењу дефицита у размени робе у периоду 2014–2017. услуге својим суфицитом кумулативно допринеле 72,1 одсто, а бржи раст извоза од увоза робе 27,9 процената. Притом је укупна вредност размене сектора услуга 3,4 пута нижа од размене робе.
Робни дефицит, изражен у еврима, у периоду јануар–новембар 2017. био је четвртину већи него годину дана раније, док је позитиван салдо услуга додатно увећан 4,2 одсто.
Аутор указује да сектор ИКТ последњих година у Србији бележи „изузетан узлет”, с тим што у будућности може још више да расте. Осим што остварује одличне извозне резултате, сектор информационих и комуникационих технологија у Србији све више доприноси укупном расту вредности свега створеног, односно повећању бруто домаћег производа (БДП).
Николић напомиње да међу европским тржиштима у развоју, већи релативни значај извоза ИКТ услуга за БДП од Србије бележи једино Естонија. У 2016. години ИКТ сектор у Србији је по учешћу извоза у укупној вредности извоза услуга био на другом месту у Европи, с тим што је у прошлој години тај резултат још бољи.
– Добро је да је држава увидела да су велике могућности ИКТ сектора – сматра Николић. – Подстиче се дигитализација и више се улаже у образовање нових кадрова, за којима влада велика потражња на тржишту рада.
Све значајнији допринос платном билансу земље и привредном расту у последње три године долази и од услуга истраживања и развоја, професионалног и менаџерског саветовања и техничких услуга повезаних са трговином. Николић указује да извоз услуга професионалног и менаџерског саветовања у последње три године бележи просечни годишњи раст суфицита од чак 41,6 одсто. Тако је у првих једанаест месеци 2017. ова група забележила суфицит од 193 милиона евра, што чини повећање од 68 одсто у односу на исти период 2016. године.
Све боље резултате бележи и у сектору туризма, који је покретач раста више делатности. У последње три године девизни прилив од туризма у просеку за петину брже расте у односу на робни извоз, док је салдо туристичке размене све уравнотеженији. У 2016. години укупан број ноћења премашио је 7,5 милиона, што је био најбољи резултат од 2005. године. У 2017. укупан број ноћења туриста попео се на 8,32 милиона, што је према оцени Еуростата, 11 одсто бољи резултат него у 2016.
Туристи највише посећују Београд, са 2,19 милиона ноћења у 2017, што је 17,3 одсто више него претходне године. У прошлој години број ноћења страних туриста увећан је 20,4 одсто.
Најбројнији страни гости у 2017. години били су Турци, Хрвати, Немци, Грци, гости из БиХ, затим Словенци, Бугари, Израелци, Кинези и Црногорци.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
