Usluge smanjuju trgovinski deficit
Sektor usluga u Srbiji sve je konkurentniji. U periodu 2014–2017. godina prosečna godišnja stopa rasta izvoza usluga iznosila je 11,7 procenata, za razliku od prosečnog rasta robnog izvoza koji je iznosio 10,1 odsto. Bitnije od toga je što usluge više izvozimo nego što ih uvozimo, dok je sa robom obrnuto, tako da suficit u razmeni usluga u znatnoj meri pokriva deficit u razmeni robe.
Prema rezultatima istraživanja ekonomiste Ivana Nikolića, urednika juče predstavljenog novog broja „Makroekonomskih analiza i trendova”(MAT), usluge telekomunikacija, kompjuterske i informacione usluge (IKT sektor) i poslovne usluge daju najveći doprinos smanjenju deficita trgovinskog i platnog bilansa zemlje.
Pored toga, i turizam beleži sve bolje rezultate, tako da je ukupan suficit usluga od januara do novembra 2017. iznosio 879 miliona evra.
Njihov zajednički kumulativni doprinos rastu suficita u razmeni usluga u periodu 2014–2017. iznosio je čak 93,4 odsto. Pri tome je doprinos IKT sektora 52,3, a poslovnih usluga 41,1 odsto. Nikolić napominje da su smanjenju deficita u razmeni robe u periodu 2014–2017. usluge svojim suficitom kumulativno doprinele 72,1 odsto, a brži rast izvoza od uvoza robe 27,9 procenata. Pritom je ukupna vrednost razmene sektora usluga 3,4 puta niža od razmene robe.
Robni deficit, izražen u evrima, u periodu januar–novembar 2017. bio je četvrtinu veći nego godinu dana ranije, dok je pozitivan saldo usluga dodatno uvećan 4,2 odsto.
Autor ukazuje da sektor IKT poslednjih godina u Srbiji beleži „izuzetan uzlet”, s tim što u budućnosti može još više da raste. Osim što ostvaruje odlične izvozne rezultate, sektor informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji sve više doprinosi ukupnom rastu vrednosti svega stvorenog, odnosno povećanju bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Nikolić napominje da među evropskim tržištima u razvoju, veći relativni značaj izvoza IKT usluga za BDP od Srbije beleži jedino Estonija. U 2016. godini IKT sektor u Srbiji je po učešću izvoza u ukupnoj vrednosti izvoza usluga bio na drugom mestu u Evropi, s tim što je u prošloj godini taj rezultat još bolji.
– Dobro je da je država uvidela da su velike mogućnosti IKT sektora – smatra Nikolić. – Podstiče se digitalizacija i više se ulaže u obrazovanje novih kadrova, za kojima vlada velika potražnja na tržištu rada.
Sve značajniji doprinos platnom bilansu zemlje i privrednom rastu u poslednje tri godine dolazi i od usluga istraživanja i razvoja, profesionalnog i menadžerskog savetovanja i tehničkih usluga povezanih sa trgovinom. Nikolić ukazuje da izvoz usluga profesionalnog i menadžerskog savetovanja u poslednje tri godine beleži prosečni godišnji rast suficita od čak 41,6 odsto. Tako je u prvih jedanaest meseci 2017. ova grupa zabeležila suficit od 193 miliona evra, što čini povećanje od 68 odsto u odnosu na isti period 2016. godine.
Sve bolje rezultate beleži i u sektoru turizma, koji je pokretač rasta više delatnosti. U poslednje tri godine devizni priliv od turizma u proseku za petinu brže raste u odnosu na robni izvoz, dok je saldo turističke razmene sve uravnoteženiji. U 2016. godini ukupan broj noćenja premašio je 7,5 miliona, što je bio najbolji rezultat od 2005. godine. U 2017. ukupan broj noćenja turista popeo se na 8,32 miliona, što je prema oceni Eurostata, 11 odsto bolji rezultat nego u 2016.
Turisti najviše posećuju Beograd, sa 2,19 miliona noćenja u 2017, što je 17,3 odsto više nego prethodne godine. U prošloj godini broj noćenja stranih turista uvećan je 20,4 odsto.
Najbrojniji strani gosti u 2017. godini bili su Turci, Hrvati, Nemci, Grci, gosti iz BiH, zatim Slovenci, Bugari, Izraelci, Kinezi i Crnogorci.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
