Подрека кроји „Беко”

Он је, пре седам година, имао прилику да осмисли уређење атрактивне локације на Дорћолу али није успео да се договори са грчким инвеститором. Заменила га је Заха Хадид која је Београду требало да донесе архитектуру „са потписом” и оплемени имиџ града да „Ламда дивелопмент” није дигла руке од пројекта.

Чак се и пре смрти Хадидове 2016. спекулисало да су Грци одустали од њене верзије пројекта. Уместо званичне потврде јуна прошле године одјекнула је вест да су локацију продали компанији „Пинакл”. Изненађујуће ако се има у виду да су деценију потрошили на савладавање власничких и урбанистичких препрека.

Земљишта су се домогли 2006. тако што су фабрику „Беко” у стечају купили за 55,8 милиона евра, после чега су најавили да ће на парцели на којој се сада налазе напуштени производни погони градити хотел и ексклузивне апартмане. Једна од већих препрека за Грке био је вишегодишњи спор око власништва на делу земљишта који им је био неопходан за реализацију пројекта. Упоредо са решавањем тог проблема грчки инвеститор ухватио се у коштац са урбанистичким прописима за део између улица Тадеуша Кошћушка, Дунавске и Булевара војводе Бојовића. Иницирао је измене плана детаљне регулације за тај градски блок. Потом је израдио урбанистички пројекат и локацијску дозволу добио почетком 2014. године. Није посустајао ни пред оштрим критикама стручне јавности, која је сматрала да ће изградња 140.000 квадрата затворити поглед са реке на Београдску тврђаву, споменик културе од изузетног значаја. На те нападе грчки инвеститор је узвраћао позивајући се на то да је пројекат у свим фазама рађен у складу са условима надлежних републичких и градских завода за заштиту споменика културе.

Све то више не би требало да буде проблем за новог власника. Подрека очекује да би градња требало да почне у другој половини године. Од лета се више неће превозити опасне материје пругом око Калемегдана, а она би до половине следеће године требало да оде у историју, најавио је Синиша Мали, градоначелник. То је један од предуслова за сусрет града и реке. Силазак на Саву и Дунав биће парком који ће се протезати од Карађорђеве улице до доњег Дорћола.

Пешачке зоне, хотел и црква

Са пројектима Студентског трга, Косанчићевог и Топличиног венца Борис Подрека, који за себе каже да је средњоевропски архитекта, уписаће се у историју српске архитектуре и као пројектант јавних простора, будућих пешачких зона. Одредио је позицију споменика Зорану Ђинђићу и био члан жирија међународног конкурса за решење обележја убијеном премијеру на Студентском тргу.

Његово прво реализовано дело у родном граду је хотел „Фалкенштајнер” у Новом Београду, отворен 2012. године и пословна зграда која се на њега наслања. Са колегом Браниславом Митровићем, радио је православну цркву у Јајинцима, али она није довршена. Идејно решење Музеја науке и технике у Скендербеговој улици било је и остало само цртеж на папиру. Нуђено му је и да надогради аустријску амбасаду али и од тога се одустало. Требало је и да на локацији некадашње кафане „Три листа дувана” пројектује хотел.

Београђанин по рођењу

Борис Подрека рођен је у Београду 1940. године од оца Тршћанина и мајке Мостарке, али је највећи део живота провео у Бечу где је и основао први пројектантски биро и започео универзитетску каријеру. Његови пројекти мењали су лица градова осам европских држава. По Подрекиној замисли уређени су јавни простори, стамбени објекти, пословне зграде, музеји... у Верони, Бечу, Штутгарту, Трсту, Марибору, Пирану, Љубљани, Кормонсу, Венецији, Шангају... па и један познати виноград на тромеђи Словеније, Хрватске и Италије. Дописни је члан српске, словеначке, хрватске и италијанске академије наука и уметности.