Podreka kroji „Beko”

On je, pre sedam godina, imao priliku da osmisli uređenje atraktivne lokacije na Dorćolu ali nije uspeo da se dogovori sa grčkim investitorom. Zamenila ga je Zaha Hadid koja je Beogradu trebalo da donese arhitekturu „sa potpisom” i oplemeni imidž grada da „Lamda divelopment” nije digla ruke od projekta.

Čak se i pre smrti Hadidove 2016. spekulisalo da su Grci odustali od njene verzije projekta. Umesto zvanične potvrde juna prošle godine odjeknula je vest da su lokaciju prodali kompaniji „Pinakl”. Iznenađujuće ako se ima u vidu da su deceniju potrošili na savladavanje vlasničkih i urbanističkih prepreka.

Zemljišta su se domogli 2006. tako što su fabriku „Beko” u stečaju kupili za 55,8 miliona evra, posle čega su najavili da će na parceli na kojoj se sada nalaze napušteni proizvodni pogoni graditi hotel i ekskluzivne apartmane. Jedna od većih prepreka za Grke bio je višegodišnji spor oko vlasništva na delu zemljišta koji im je bio neophodan za realizaciju projekta. Uporedo sa rešavanjem tog problema grčki investitor uhvatio se u koštac sa urbanističkim propisima za deo između ulica Tadeuša Košćuška, Dunavske i Bulevara vojvode Bojovića. Inicirao je izmene plana detaljne regulacije za taj gradski blok. Potom je izradio urbanistički projekat i lokacijsku dozvolu dobio početkom 2014. godine. Nije posustajao ni pred oštrim kritikama stručne javnosti, koja je smatrala da će izgradnja 140.000 kvadrata zatvoriti pogled sa reke na Beogradsku tvrđavu, spomenik kulture od izuzetnog značaja. Na te napade grčki investitor je uzvraćao pozivajući se na to da je projekat u svim fazama rađen u skladu sa uslovima nadležnih republičkih i gradskih zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Sve to više ne bi trebalo da bude problem za novog vlasnika. Podreka očekuje da bi gradnja trebalo da počne u drugoj polovini godine. Od leta se više neće prevoziti opasne materije prugom oko Kalemegdana, a ona bi do polovine sledeće godine trebalo da ode u istoriju, najavio je Siniša Mali, gradonačelnik. To je jedan od preduslova za susret grada i reke. Silazak na Savu i Dunav biće parkom koji će se protezati od Karađorđeve ulice do donjeg Dorćola.

Pešačke zone, hotel i crkva

Sa projektima Studentskog trga, Kosančićevog i Topličinog venca Boris Podreka, koji za sebe kaže da je srednjoevropski arhitekta, upisaće se u istoriju srpske arhitekture i kao projektant javnih prostora, budućih pešačkih zona. Odredio je poziciju spomenika Zoranu Đinđiću i bio član žirija međunarodnog konkursa za rešenje obeležja ubijenom premijeru na Studentskom trgu.

Njegovo prvo realizovano delo u rodnom gradu je hotel „Falkenštajner” u Novom Beogradu, otvoren 2012. godine i poslovna zgrada koja se na njega naslanja. Sa kolegom Branislavom Mitrovićem, radio je pravoslavnu crkvu u Jajincima, ali ona nije dovršena. Idejno rešenje Muzeja nauke i tehnike u Skenderbegovoj ulici bilo je i ostalo samo crtež na papiru. Nuđeno mu je i da nadogradi austrijsku ambasadu ali i od toga se odustalo. Trebalo je i da na lokaciji nekadašnje kafane „Tri lista duvana” projektuje hotel.

Beograđanin po rođenju

Boris Podreka rođen je u Beogradu 1940. godine od oca Tršćanina i majke Mostarke, ali je najveći deo života proveo u Beču gde je i osnovao prvi projektantski biro i započeo univerzitetsku karijeru. Njegovi projekti menjali su lica gradova osam evropskih država. Po Podrekinoj zamisli uređeni su javni prostori, stambeni objekti, poslovne zgrade, muzeji... u Veroni, Beču, Štutgartu, Trstu, Mariboru, Piranu, Ljubljani, Kormonsu, Veneciji, Šangaju... pa i jedan poznati vinograd na tromeđi Slovenije, Hrvatske i Italije. Dopisni je član srpske, slovenačke, hrvatske i italijanske akademije nauka i umetnosti.