Студент може да сруши Ангелу Меркел

За СПД је важно да је успео да издејствује да његови чланови буду на челу министарстава спољних послова, финансија, правде, рада, заштите животне средине и породице, при чему ће Шулц бити шеф дипломатије. Упркос спорењима, Зехофер је задовољан што је за себе издејствовао да буде на челу министарства унутрашњих послова, при чему ће тај ресор бити задужен за „домовину”, то јест за одбрану „немачких вредности” о којима немачки десничари све више говоре. Осим тога, кадар баварске ЦСУ биће на челу министарстава за саобраћај, дигитализацију и развој, док ће ЦДУ, осим места канцелара, имати министре одбране, економије, здравства, образовања и пољопривреде.

У првим реакцијама, немачки аналитичари заправо указују да је Меркелова зарад опстанка на власти дала коалиционим партнерима заправо најважније министарске ресоре – финансије, спољне и унутрашње послове. Према оцени коментатора „Шпигловог” интернет издања Флоријана Гатмана, управо то су питања о којима је Меркелова говорила када је пре који дан истакла да су неопходни „болни компромиси”. Она је заправо унутрашње послове дала Зехоферу, чија странка се безмало такмичи са десничарском Алтернативом за Немачку у томе ко ће бити оштрији и тврђи у погледу политике према мигрантима. С друге стране, моћни ресор финансија је дала социјалдемократама, који су у очима њеним демохришћана увек сагледавани као превише склони трошењу и задуживању државе.

Међутим, сви ти канцеларкини уступци могли би да падну у воду јер

формирање владе још није готова ствар, будући да коалициони споразум мора већински да подржи чланство СПД-а на унутарстраначком референдуму. И при формирању владе 2013. о судбини коалиционог споразума је одлучивало чланство СПД-а, али овог пута је ситуација другачија, будући да је најслабији изборни резултат у послератној историји натерао многе у партији на мишљење да је боље ићи у опозицију те да ће само додатно изгубити подршку уколико поново буду били у влади Меркелове.

Могућност да заправо оборе Меркелову са власти натерала је многе противнике „велике коалиције” да се учлане у СПД па је руководство странке одредило да ће право на референдуму имати само они који су се учланили до 6. фебруара. Тако је прексиноћ и званично објављено да је од почетка године СПД добио тачно 24.339 нових чланова, а да ће право на референдуму о коалицији за конзервативцима имати укупно 463.723 члана партије. Оволиком порасту чланства највише су се обрадовали противници црно-црвене коалиције, који су недељама водили кампању под слоганом „Учлани се, реци не”.

Заправо противници „велике коалиције”, предвођени шефом омладине СПД-а (Јусос) Кевином Кинертом (1989), имали су поприлично успеха и на конгресу СПД-а на којем се одлучивало да ли уопште улазити у званичне преговоре са ЦДУ–ЦСУ. Тада је за преговоре гласало тек 56 одсто делегата, што је добрим делом резултат Кинертове кампање против „велике коалиције”. Овај двадесетосмогодишњи студент политичких наука заправо би могао да сруши Меркелову са власти, а Шулца са чела СПД-а, уколико буде успешан у својој кампањи. Очигледно свестан непопуларности одлуке о уласку у власт, како се сазнаје, Шулц намерава да место председника партије препусти шефици посланичке групе СПД-а у Бундестагу Андреји Налес, а да се он посвети само свом министарском ресору.

„Не може се наћи нико (унутар партије) који је одушевљен уласком у још једну велику коалицију”, истицао је Кинерт, додајући да су интереси СПД-а да поврати изгубљену подршку бирача угрожени уласком у нову владу Меркелове са центристичком политиком. „СПД је у незгодној ситуацији. Шта год да урадимо, неки људи ће бити увређени.”

У првој реакцији на вест о постизању коалиционог споразума Кинерт је истакао да „не великој коалицији не значи само одбијање коалиционог споразума”, примећујући при томе да се о његовом садржају сада мало говори.

„Не великој коалицији такође значи и одбацивање политичког стила који је данас показан”, истакао је на „Твитеру” шеф Јусоса, који је одушевљен да се у СПД учланило безмало 25.000 нових чланова.

И док Кинерт све наде полаже у страначки референдум, поједини правници су поднели захтеве Уставном суду Немачке да процени уставност оваквог референдума и да ли он заправо није у сагласју са слободом посланика да изаберу канцелара, као и са принципима репрезентативне демократије. Две од укупно пет поднетих жалби су већ одбачене, а очекује се да то буде судбина и преосталих, будући да је Уставни суд и пре пет година оценио да референдум не угрожава слободу одлучивања посланика Бундестага.