Лансирани „искандери”, али не из Калињинграда
Руси су јуче лансирали ракете из комплекса „искандер М”, уништивши камп условног непријатеља. Прва помисао, барем половине западног света, вероватно је била да је „пукло” из Калињинграда. А потом су одбацили ту претпоставку, јер да је „искандер” лансиран из ове руске енклаве, знали би у балтичким државама, а могли би да осете и у Берлину.
Електронско лансирање ракета из овог система догодило се у Забајкалском крају, на југоистоку Сибира. У питању је била само војна вежба.
А у понедељак је званична Москва саопштила да има право да своје оружје, какво год жели, постави где год сматра да треба на својој територији. Ову констатацију изрекао је портпарол Кремља поводом примедби да Руси распоређује ове ракетне системе, и то у трајном режиму, у Калињинградској области, руској енклави на Балтичком мору која се налази између Литваније и Пољске.
„Распоређивање једног оружја или другог, распоређивање војних јединица и тако даље на руској територији, искључиво је суверено питање Руске Федерације. Русија није никад претила никоме и не прети никоме. Природно, Русија има ово суверено право. Тешко да оно треба да буде било коме разлог за бригу”, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков, упитан да прокоментарише писање медија о распоређивању „искандера”.
Председница Литваније Далија Грибаускајте у понедељак је упозорила да је овог пута Русија у својој балтичкој енклави трајно распоредила нове ракете које могу да понесу нуклеарне бојеве главе. „У овом тренутку ракете ’искандер’ се постављају у Калињинграду да ту буду стално”, рекла је Дарија Грибаускајте новинарима у граду Рукла приликом обележавања прве годишњице увећаног присуства НАТО-а у Литванији. Она је присуство руских ракета назвала не само претњом за Литванију, већ и за „половину европских држава”.
Руси се до сада нису изјаснили да ли ће „искандери” остати у трајном режиму или ће, као и до сада, имати привремени карактер, за потребе војних маневара, чиме су до сада објашњавали њихово присуство на територији која, барем у медијима, важи за ракетама најнасељеније парче земље. Привременост стационирања ових система одвија се по истом принципу као привремено, ротирајуће, присуство снага и оружја НАТО-а на његовом источном крилу.
Привремено распоређивање трупа НАТО-а у Пољској, Литванији, Летонији и Естонији формула је по којој се номинално поштују постојећи уговори, а да се истовремено обезбеђује заштита источних партнера Алијансе од потенцијалног руског продора. Јединице се мењају по принципу ротације, тако да се трупе НАТО-а заправо стално налазе на граници са Русијом, с тим да се једно оружје одвози, а друго довози, а једни војници из чланица Алијансе замењују другима.
До сада је и Москва по истом принципу довозила и одвозила ракетне системе у ову своју најистуренију западну област.
Председник одбора Руске државне думе за одбрану генерал-пуковник Владимир Шаманов у понедељак је за руске медије потврдио да се те ракете распоређују у Калињинграду и да тај потез представља одговор на јачање оружаних снага НАТО-а у близини руске границе.
У априлу прошле године такође је владала велика забринутост у САД и њеним европским партнерима у НАТО-у због тога што су Руси у Калињинградску област довезли ракетне системе „искандер М”, али и унапређене верзије тих ракета кратког домета које могу да досегну и до 700 километара, што се према руским стандардима још уклапа у ракете кратког домета.
Руси тврде да је ракетни комплекс „искандер” високопрецизан ракетни комплекс који не нарушава ниједан постојећи споразум који је Русија потписала, конкретно ни Споразум о смањењу броја ракета средњег и малог домета, који је на снази још од 1987. године. Ракетне системе „искандер М” распоредили су у Калињинграду у октобру 2016. године, као одговор на одлуку НАТО-а да пошаље четири мултинационалне борбене групе и додатну војну опрему у Естонију, Летонију, Литванију и Пољску.
Истог дана када се у медијима појавила вест о трајном распоређивању руских ракетних система, у Естонији је почела војна вежба НАТО-а под називом „Зимски камп 2018”. Вежбе у којима учествује више од 1.000 естонских, британских и данских војника одвијају се на 130 километара од руске границе. Батаљон НАТО-а, који се налази у естонском граду Тапа, броји 1.200 војника, искључујући њих више од 800 из Велике Британије. Британци су обезбедили и војну технику, искључујући тенкове „челенџер 2” и оклопна возила.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


