Флаширана или чесмовача, питање је сад

Како за „Политику” каже проф. Томислав Јовановић са Медицинског факултета, може се очекивати да овакви потези Европске уније воде ка поскупљењу и флаширане и воде из водовода. Крајње је необично и да се овим поводом нису огласили произвођачи флаширане воде, чији су интереси у овом тренутку сигурно угрожени.

– Проблем пијаће воде је проблем 21. века. Од укупне количине воде на свету само пет одсто је здравствено исправно. Много је проблема који данас угрожавају пијаћу воду – то више није индустрија, него пољопривреда, односно агротехничке мере.

Када је реч о Европској унији, у највећем броју земаља пије се вода из водовода, примарно у Аустрији и Немачкој – објашњава Јовановић. На питање шта је ЕУ последњом директивом заправо поручила грађанима, наш саговорник каже да је порука да је вода са чесме безбедна и да је пију. А да ли је?

– Није свуда, јер квалитет одређују њено порекло и начин обраде на путу до чесме – објашњава.

И наш саговорник примећује да индустрија ћути. Минералци, како објашњава, још нису свесни и не верују у то да ће се у навикама потрошње воде у будућности нешто мењати. Они ћуте, иако су аргументи, као што су порекло воде, њена биолошка старост и суплементација, у њиховим рукама. Истиче да је још нобеловац Лајнус Полинг рекао да је 20. век столеће антибиотика, а 21. век – суплемената.

– Остаје да видимо да ли ћемо кроз минералну воду имати и суплементацију или ћемо пити чесмовачу која је непоузданог и непознатог порекла, са непознатим начином обраде, а у апотеци куповати суплементе – каже проф. Томислав Јовановић.

Он верује да овакве директиве не могу уздрмати рецимо највећу империју минералне воде – „Евијан”, која користи воду са глечера, јер су они управо најближи природној води. Међутим, питање је како ће проћи остали. Сигурно ће доћи до поскупљења и једне и друге воде, што је можда и циљ, јер потрошња расте, а ресурси се смањују, каже Јовановић. Тај тренд и на тржишту Србије већ постоји. Иако неприметно, цена минералне флаширане воде расте. Према истраживању цена основних намирница, које „Политика” прати од 2010. године, вода једног од највећих произвођача, у балону од пет литара, поскупела је за више од 50 одсто, па сада, уместо 91, кошта 140 динара.

Потрошња флаширане воде данас по становнику у ЕУ износи 200, а у Србији мање од 100 литара. Када је реч о чесмовачи, она је у Београду, на пример, боља него у унутрашњости. Разлог је то што су, каже Јовановић, водоводи уништили бунаре и први водоносни слој.

– Имаћемо проблем здравствено исправних водa, баш као и све земље које имају хидроакумулације, а не подземне воде – закључује наш саговорник.

Као и у већини европских држава, и у Србији главни удео на тржишту вода држе мултинационалне компаније. Према подацима из фебруара прошле године, четвртина тржишног колача припада компанији „Књаз Милош”, у власништву инвестиционог фонда „Мид Европа партнери”. „Кока-Кола” у Србији послује на овом тржишту од 2005. године, куповином 100 одсто удела у фабрици минералне воде „Власинка”. Њен најпознатији бренд „роса” у 2016. имао је учешће од 15,7 одсто на домаћем тржишту. Такође, значајан играч је и „Агрокор”, са фабриком воде „Мивела”, док иза „Минакве”, са нешто већим учешћем (17,5 одсто), стоји домаћи капитал. Фрушкогорска вода „јазак” у власништву је НИС-а.