Flaširana ili česmovača, pitanje je sad

Kako za „Politiku” kaže prof. Tomislav Jovanović sa Medicinskog fakulteta, može se očekivati da ovakvi potezi Evropske unije vode ka poskupljenju i flaširane i vode iz vodovoda. Krajnje je neobično i da se ovim povodom nisu oglasili proizvođači flaširane vode, čiji su interesi u ovom trenutku sigurno ugroženi.

– Problem pijaće vode je problem 21. veka. Od ukupne količine vode na svetu samo pet odsto je zdravstveno ispravno. Mnogo je problema koji danas ugrožavaju pijaću vodu – to više nije industrija, nego poljoprivreda, odnosno agrotehničke mere.

Kada je reč o Evropskoj uniji, u najvećem broju zemalja pije se voda iz vodovoda, primarno u Austriji i Nemačkoj – objašnjava Jovanović. Na pitanje šta je EU poslednjom direktivom zapravo poručila građanima, naš sagovornik kaže da je poruka da je voda sa česme bezbedna i da je piju. A da li je?

– Nije svuda, jer kvalitet određuju njeno poreklo i način obrade na putu do česme – objašnjava.

I naš sagovornik primećuje da industrija ćuti. Mineralci, kako objašnjava, još nisu svesni i ne veruju u to da će se u navikama potrošnje vode u budućnosti nešto menjati. Oni ćute, iako su argumenti, kao što su poreklo vode, njena biološka starost i suplementacija, u njihovim rukama. Ističe da je još nobelovac Lajnus Poling rekao da je 20. vek stoleće antibiotika, a 21. vek – suplemenata.

– Ostaje da vidimo da li ćemo kroz mineralnu vodu imati i suplementaciju ili ćemo piti česmovaču koja je nepouzdanog i nepoznatog porekla, sa nepoznatim načinom obrade, a u apoteci kupovati suplemente – kaže prof. Tomislav Jovanović.

On veruje da ovakve direktive ne mogu uzdrmati recimo najveću imperiju mineralne vode – „Evijan”, koja koristi vodu sa glečera, jer su oni upravo najbliži prirodnoj vodi. Međutim, pitanje je kako će proći ostali. Sigurno će doći do poskupljenja i jedne i druge vode, što je možda i cilj, jer potrošnja raste, a resursi se smanjuju, kaže Jovanović. Taj trend i na tržištu Srbije već postoji. Iako neprimetno, cena mineralne flaširane vode raste. Prema istraživanju cena osnovnih namirnica, koje „Politika” prati od 2010. godine, voda jednog od najvećih proizvođača, u balonu od pet litara, poskupela je za više od 50 odsto, pa sada, umesto 91, košta 140 dinara.

Potrošnja flaširane vode danas po stanovniku u EU iznosi 200, a u Srbiji manje od 100 litara. Kada je reč o česmovači, ona je u Beogradu, na primer, bolja nego u unutrašnjosti. Razlog je to što su, kaže Jovanović, vodovodi uništili bunare i prvi vodonosni sloj.

– Imaćemo problem zdravstveno ispravnih voda, baš kao i sve zemlje koje imaju hidroakumulacije, a ne podzemne vode – zaključuje naš sagovornik.

Kao i u većini evropskih država, i u Srbiji glavni udeo na tržištu voda drže multinacionalne kompanije. Prema podacima iz februara prošle godine, četvrtina tržišnog kolača pripada kompaniji „Knjaz Miloš”, u vlasništvu investicionog fonda „Mid Evropa partneri”. „Koka-Kola” u Srbiji posluje na ovom tržištu od 2005. godine, kupovinom 100 odsto udela u fabrici mineralne vode „Vlasinka”. Njen najpoznatiji brend „rosa” u 2016. imao je učešće od 15,7 odsto na domaćem tržištu. Takođe, značajan igrač je i „Agrokor”, sa fabrikom vode „Mivela”, dok iza „Minakve”, sa nešto većim učešćem (17,5 odsto), stoji domaći kapital. Fruškogorska voda „jazak” u vlasništvu je NIS-a.