„Митилинеос” повлачи другу тужбу против РТБ „Бора”

Међутим, у саопштењу које је „Митилинеос” објавио пре неколико дана није било наведено да ли ће ова компанија повући други тужбени захтев који је, истим поводом, поднела суду у Грчкој, али тужена није држава Србија, већ компанија РТБ „Бор”. Како је наш лист већ извештавао, пред првостепеним судом у Атини „Митилинеос” је тужио РТБ „Бор”, тражећи одштету од 60 милиона долара јер ова компанија није испоштовала три уговора потписана у другој половини деведесетих година. Поступак је био у почетној фази, а прво рочиште било је заказано за 21. фебруар 2019. године. Ипак, нагодбом, која је потписана пре неколико дана, предвиђа се да „Митилинеос” овај тужбени захтев повуче.

Професор Мирко Васиљевић, који је био коарбитар у овом спору, каже да је то било предвиђено чак и самом пресудом Међународног арбитражног суда из Женеве из августа прошле године, по којој Србија мора да плати ових 40 милиона долара дуга.

– У арбитражној пресуди је речено и да се од тужиоца очекује да повуче тужбени захтев у Атини, који је заснован на истој основи. Без обзира што је то био посебан тужбени захтев и други тужени (РТБ „Бор” уместо државе Србије) видело се да је заправо основ исти. Упркос свему, наша земља у овом спору није лоше прошла. „Митилинеосов” тужбени захтев првобитно је био 105 милиона, па је тај износ смањен на 99 милиона долара. Суд је пресудио да Србија мора да плати одштету од 40 милиона, што значи да две трећине тужбеног захтева „Митилинеос” није добио – каже Васиљевић.

Он додаје да је пресудна чињеница за доношење ове одлуке Међународног арбитражног суда у Женеви била то да је наш Уставни суд прогласио неуставним Закон о измени закона о приватизацији из децембра 2012. године, којим се предвиђа продужетак реструктурирања и забрана плаћања повериоцима.

– Да те одлуке Уставног суда у то време није било Србија би можда могла и боље да прође – истиче Васиљевић.

Ипак, да Влада Србије није донела овај закон и да власти од двехиљадитих наовамо нису мењале судске прописе, можда до тужбе не би ни дошло.

Случај „Митилинеос” заправо је најбољи доказ да економски „злочин” не застарева, јер је сарадња ове компаније са РТБ „Бором” почела још 1996. године, а уговор о сарадњи потписан је 1998. године. Грчка компанија обавезала се, тада, да ће РТБ „Бору” испоручивати 100.000 тона концентрата руде за прераду и око 3,5 тона цинка неопходног у процесу борске производње. Уговором је било предвиђено да РТБ „Бор” грчком партнеру месечно испоручи од 1.500 до 1.600 тона бакра и производа на бази бакра. Овај део уговора никад није испоштован.

Менаџмент „Митилинеоса” је у неколико наврата покушавао да наплати своја потраживања. Међутим, када је 2004. године уредбом Владе Србије почело реструктурирање РТБ „Бора”, грчки „Митилинеос” није могао да се наплати. Наиме, РТБ „Бор” је одлуком владе био заштићен од принудне наплате.

Та заштита трајала је све до маја 2016. године. „Митилинеос” у међувремену није седео скрштених руку. Грчка фирма је 2005. године пред Међународним арбитражним трибуналом у Женеви тужила Србију.

Основ за одговорност Србије био је билатерални споразум између Србије и Грчке о заштити страних инвестиција. Овим документом Србија се обавезала да својим правним актима неће повредити грчке инвестиције. Изменама законских прописа и увођењем реструктурирања спречено је извршење, па „Митилинеос” није могао да наплати своје обавезе.