„Mitilineos” povlači drugu tužbu protiv RTB „Bora”

Međutim, u saopštenju koje je „Mitilineos” objavio pre nekoliko dana nije bilo navedeno da li će ova kompanija povući drugi tužbeni zahtev koji je, istim povodom, podnela sudu u Grčkoj, ali tužena nije država Srbija, već kompanija RTB „Bor”. Kako je naš list već izveštavao, pred prvostepenim sudom u Atini „Mitilineos” je tužio RTB „Bor”, tražeći odštetu od 60 miliona dolara jer ova kompanija nije ispoštovala tri ugovora potpisana u drugoj polovini devedesetih godina. Postupak je bio u početnoj fazi, a prvo ročište bilo je zakazano za 21. februar 2019. godine. Ipak, nagodbom, koja je potpisana pre nekoliko dana, predviđa se da „Mitilineos” ovaj tužbeni zahtev povuče.

Profesor Mirko Vasiljević, koji je bio koarbitar u ovom sporu, kaže da je to bilo predviđeno čak i samom presudom Međunarodnog arbitražnog suda iz Ženeve iz avgusta prošle godine, po kojoj Srbija mora da plati ovih 40 miliona dolara duga.

– U arbitražnoj presudi je rečeno i da se od tužioca očekuje da povuče tužbeni zahtev u Atini, koji je zasnovan na istoj osnovi. Bez obzira što je to bio poseban tužbeni zahtev i drugi tuženi (RTB „Bor” umesto države Srbije) videlo se da je zapravo osnov isti. Uprkos svemu, naša zemlja u ovom sporu nije loše prošla. „Mitilineosov” tužbeni zahtev prvobitno je bio 105 miliona, pa je taj iznos smanjen na 99 miliona dolara. Sud je presudio da Srbija mora da plati odštetu od 40 miliona, što znači da dve trećine tužbenog zahteva „Mitilineos” nije dobio – kaže Vasiljević.

On dodaje da je presudna činjenica za donošenje ove odluke Međunarodnog arbitražnog suda u Ženevi bila to da je naš Ustavni sud proglasio neustavnim Zakon o izmeni zakona o privatizaciji iz decembra 2012. godine, kojim se predviđa produžetak restrukturiranja i zabrana plaćanja poveriocima.

– Da te odluke Ustavnog suda u to vreme nije bilo Srbija bi možda mogla i bolje da prođe – ističe Vasiljević.

Ipak, da Vlada Srbije nije donela ovaj zakon i da vlasti od dvehiljaditih naovamo nisu menjale sudske propise, možda do tužbe ne bi ni došlo.

Slučaj „Mitilineos” zapravo je najbolji dokaz da ekonomski „zločin” ne zastareva, jer je saradnja ove kompanije sa RTB „Borom” počela još 1996. godine, a ugovor o saradnji potpisan je 1998. godine. Grčka kompanija obavezala se, tada, da će RTB „Boru” isporučivati 100.000 tona koncentrata rude za preradu i oko 3,5 tona cinka neophodnog u procesu borske proizvodnje. Ugovorom je bilo predviđeno da RTB „Bor” grčkom partneru mesečno isporuči od 1.500 do 1.600 tona bakra i proizvoda na bazi bakra. Ovaj deo ugovora nikad nije ispoštovan.

Menadžment „Mitilineosa” je u nekoliko navrata pokušavao da naplati svoja potraživanja. Međutim, kada je 2004. godine uredbom Vlade Srbije počelo restrukturiranje RTB „Bora”, grčki „Mitilineos” nije mogao da se naplati. Naime, RTB „Bor” je odlukom vlade bio zaštićen od prinudne naplate.

Ta zaštita trajala je sve do maja 2016. godine. „Mitilineos” u međuvremenu nije sedeo skrštenih ruku. Grčka firma je 2005. godine pred Međunarodnim arbitražnim tribunalom u Ženevi tužila Srbiju.

Osnov za odgovornost Srbije bio je bilateralni sporazum između Srbije i Grčke o zaštiti stranih investicija. Ovim dokumentom Srbija se obavezala da svojim pravnim aktima neće povrediti grčke investicije. Izmenama zakonskih propisa i uvođenjem restrukturiranja sprečeno je izvršenje, pa „Mitilineos” nije mogao da naplati svoje obaveze.