Расте број предузећа и радњи

– Неколико претходних година имали смо између 105.000 и 110.000 привредних друштава и између 210.000 и 215.000 предузетника, што је укупно око 330.000 привредних субјеката, а у последње три тај број је премашио 360.000 – изјавио је директор Агенције за привредне регистре (АПР) Звонко Обрадовић.

У АПР-у напомињу да ова пожељна статистика траје већ четири године. Већи број основаних у односу на угашена предузећа бележи се од 2013, с изузетком 2015, док је код предузетничких радњи овај позитиван тренд видљив од 2014. године. Од 2013. годишње се, у просеку, оснивало око 8.400 предузећа, а гасило око 2.450. Код предузетничких радњи је обрнуто – годишње се отвори око 30.000, али се много и затвара. Било је година, од 2009. наовамо, када је број затворених фирми био већи од броја отворених.

Раст приватног сектора изражен у повећању броја предузећа и предузетничких радњи доводи до раста броја запослених и њихових зарада. Према основним показатељима макроекономских кретања, које Министарство финансија објављује сваког месеца, у 2011. години било је, у просеку, 1,86 милиона запослених и 753.000 незапослених, а у 2017. је у просеку месечно било 1,97 милиона запослених, 51.000 више него у претходној, уз 657.000 незапослених.

За Небојшу Атанацковића, члана Социјално-економског савета који заступа послодавце, овај повољан тренд је дошао као последица неколико повољних околности. За нека побољшања заслужна је Влада Србије, а неки повољни ветрови дошли су споља.

– Поред тога, четири године нема запошљавања у јавном сектору, па се људи одлучују да загазе у несигурне воде приватног пословања – каже Атанацковић. – Осим тога, много је људи остало без посла. Једни су морали да оду из „државне службе”, а други из фирми које су отишле у стечај. Подаци говоре да су неки од њих покренули сопствени посао. Добро је што се од почетка ове године почетници у приватном послу ослобађају пореза и доприноса у прве две године пословања. Али, важно је и да држава подржи опстанак постојећих фирми. Пре свега смањивањем пореза и доприноса на зараде, али и других дажбина, које су највеће у региону.

У 2016, као првој „Години предузетништва”, држава је издвојила више од 16 милијарди динара за подстицање нових приватних послова. Одобравани су повољни кредити, а четвртина од поменуте суме нуђена је без обавезе да се врати. Подржано је око 8.000 привредника са више од 12,8 милијарди динара, 377 привредника је набавило опрему вредну 548 милиона динара, тако да ће у наредне две године отворити још 1.600 радних места. Кредитну подршку добило је и 160 почетника.

У 2017. као првој години „Деценије предузетништва”, за ту намену је обезбеђено 18,24 милијарде динара, од тога 7,67 милијарди динара без обавезе враћања.

Да је од 2015. дошло „до извесног побољшања” услова пословања, сматра и економиста Милојко Арсић, уредних „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН).

– Тај бољитак је последица промењене државне политике – каже Арсић. – Остаје да се види да ли ће ово побољшање бити трајно и да ли ће се убрзавати. Повећању броја отворених предузећа и предузетничких радњи доприносе и државни подстицаји парама из буџета, а и банке су снизиле камате, тако да су кредити јефтинији.

Према критеријуму лакоће пословања на листи Светске банке, Србија се у 2016. нашла на 59. месту међу 189 рангираних земаља, што је скок од чак 32 места, а на ранг-листи за 2017. на 43. позицији. На ранг-листи 137 земаља за 2017. Светског економског форума по глобалном индексу конкурентности Србија је на 78. месту, што је најбољи пласман од 2010. године. Наша земља је напредовала 12 места у односу на пласман у претходној години, када је била на 90. месту.

Арсић подсећа да је претходних година привредни амбијент побољшан у издавању грађевинских дозвола, раду инспекцијских служби, регулативи тржишта рада и поједностављењу неких административних процедура.