Raste broj preduzeća i radnji

– Nekoliko prethodnih godina imali smo između 105.000 i 110.000 privrednih društava i između 210.000 i 215.000 preduzetnika, što je ukupno oko 330.000 privrednih subjekata, a u poslednje tri taj broj je premašio 360.000 – izjavio je direktor Agencije za privredne registre (APR) Zvonko Obradović.

U APR-u napominju da ova poželjna statistika traje već četiri godine. Veći broj osnovanih u odnosu na ugašena preduzeća beleži se od 2013, s izuzetkom 2015, dok je kod preduzetničkih radnji ovaj pozitivan trend vidljiv od 2014. godine. Od 2013. godišnje se, u proseku, osnivalo oko 8.400 preduzeća, a gasilo oko 2.450. Kod preduzetničkih radnji je obrnuto – godišnje se otvori oko 30.000, ali se mnogo i zatvara. Bilo je godina, od 2009. naovamo, kada je broj zatvorenih firmi bio veći od broja otvorenih.

Rast privatnog sektora izražen u povećanju broja preduzeća i preduzetničkih radnji dovodi do rasta broja zaposlenih i njihovih zarada. Prema osnovnim pokazateljima makroekonomskih kretanja, koje Ministarstvo finansija objavljuje svakog meseca, u 2011. godini bilo je, u proseku, 1,86 miliona zaposlenih i 753.000 nezaposlenih, a u 2017. je u proseku mesečno bilo 1,97 miliona zaposlenih, 51.000 više nego u prethodnoj, uz 657.000 nezaposlenih.

Za Nebojšu Atanackovića, člana Socijalno-ekonomskog saveta koji zastupa poslodavce, ovaj povoljan trend je došao kao posledica nekoliko povoljnih okolnosti. Za neka poboljšanja zaslužna je Vlada Srbije, a neki povoljni vetrovi došli su spolja.

– Pored toga, četiri godine nema zapošljavanja u javnom sektoru, pa se ljudi odlučuju da zagaze u nesigurne vode privatnog poslovanja – kaže Atanacković. – Osim toga, mnogo je ljudi ostalo bez posla. Jedni su morali da odu iz „državne službe”, a drugi iz firmi koje su otišle u stečaj. Podaci govore da su neki od njih pokrenuli sopstveni posao. Dobro je što se od početka ove godine početnici u privatnom poslu oslobađaju poreza i doprinosa u prve dve godine poslovanja. Ali, važno je i da država podrži opstanak postojećih firmi. Pre svega smanjivanjem poreza i doprinosa na zarade, ali i drugih dažbina, koje su najveće u regionu.

U 2016, kao prvoj „Godini preduzetništva”, država je izdvojila više od 16 milijardi dinara za podsticanje novih privatnih poslova. Odobravani su povoljni krediti, a četvrtina od pomenute sume nuđena je bez obaveze da se vrati. Podržano je oko 8.000 privrednika sa više od 12,8 milijardi dinara, 377 privrednika je nabavilo opremu vrednu 548 miliona dinara, tako da će u naredne dve godine otvoriti još 1.600 radnih mesta. Kreditnu podršku dobilo je i 160 početnika.

U 2017. kao prvoj godini „Decenije preduzetništva”, za tu namenu je obezbeđeno 18,24 milijarde dinara, od toga 7,67 milijardi dinara bez obaveze vraćanja.

Da je od 2015. došlo „do izvesnog poboljšanja” uslova poslovanja, smatra i ekonomista Milojko Arsić, urednih „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).

– Taj boljitak je posledica promenjene državne politike – kaže Arsić. – Ostaje da se vidi da li će ovo poboljšanje biti trajno i da li će se ubrzavati. Povećanju broja otvorenih preduzeća i preduzetničkih radnji doprinose i državni podsticaji parama iz budžeta, a i banke su snizile kamate, tako da su krediti jeftiniji.

Prema kriterijumu lakoće poslovanja na listi Svetske banke, Srbija se u 2016. našla na 59. mestu među 189 rangiranih zemalja, što je skok od čak 32 mesta, a na rang-listi za 2017. na 43. poziciji. Na rang-listi 137 zemalja za 2017. Svetskog ekonomskog foruma po globalnom indeksu konkurentnosti Srbija je na 78. mestu, što je najbolji plasman od 2010. godine. Naša zemlja je napredovala 12 mesta u odnosu na plasman u prethodnoj godini, kada je bila na 90. mestu.

Arsić podseća da je prethodnih godina privredni ambijent poboljšan u izdavanju građevinskih dozvola, radu inspekcijskih službi, regulativi tržišta rada i pojednostavljenju nekih administrativnih procedura.