За Црногорце – или син или абортус

Да је традиција у много чему опредељујућа и да је селективни абортус дубоко укорењен у црногорском друштву, мишљење је и извршне директорице Центра за женска права Маје Раичевић.

Недавно обелодањени подаци црногорског Института за јавно здравље за 2016. годину сведоче да је укупно било 1.311 абортуса, од чега 763 индукованих, односно намерних прекида трудноће. Исте године у приватним здравственим установама прекид трудноће је имало 268 жена. Ова институција још увек није сабрала све податке о абортусима за прошлу годину, али се очекује да ће то бити за два до три месеца.

Чињеница која би посебно требало да забрине немали број запослених у институцијама које се баве здрављем нације, односно њеним наталитетом, јесте сазнање да су, од укупног броја пријављених абортуса, више од педесет одсто (50,4) жене старосне доби између 20 и 29 година, а следе жене од 30 до 39 година.

Проблем селективних абортуса у Црној Гори, сматра Маја Раичевић, и даље је присутан.

„Само у 2009. години родило се 113 дечака у односу на 100 девојчица, што према мишљењу наших клиничких генетичара, али и Савета Европе и УН Популационог фонда, представља сигуран показатељ пренаталног одабира пола, чија су последица селективни прекиди трудноће и све мањи број новорођене женске деце. Тренд је био позитиван само у 2016. години, када је тај однос износио 103:100”, речи су Раичевићеве. „Потребно је пратити тренд и вршити редовна истраживања, за што је потребна и сарадња са приватним амбулантама у којима се обавља велики број медицинских тестирања, али и прекида трудноће.”

Најчешће су трудноћу прекидале жене у браку, и то у преко 70 одсто забележених случајева. По речима гинеколога Јовановића, „намерни прекид трудноће је само врста непопуларне контрацепције”.

„Жене које контрацепцију нису спровеле како треба, као и жене које нису планирале трудноћу, опредељују се за намерни прекид трудноће. Најчешће се дешава да су то жене које имају већ двоје-троје деце и нису у могућности да одгајају још једно”, каже Јовановић. „Настојимо да их убедимо да дете задрже, онда им дамо неколико дана да размисле. Чак и после тога покушавамо да их убедимо, међутим, ако оне и после тога не желе да задрже дете, упућујемо их на абортус.”

Он додаје да пацијенткиње код њега и у Дому здравља не захтевају селективни абортус због пола детета.

„Мислим да данас више нико не би имао ни храбрости да код изабраног гинеколога тражи прекид трудноће због тога што носи женско или мушко дете. Једино индиректно могу да закључим по томе што нас често питају за пол. У том случају ми одмах реагујемо и када осете нашу реакцију више не питају.”