Za Crnogorce – ili sin ili abortus
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Crnogorci mogu da promene ćud o mnogo čemu, ali da je sin naslednik skoro najvažnija, ako ne i jedina vertikala u njihovim životima, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Crne Gore prema kojima se u poslednjih dvadeset godina na 109 dečaka u proseku godišnje rađa samo 100 devojčica.
Zabrinjavaju i nedavno saopšteni podaci Instituta za javno zdravlje Crne Gore (IJZ) da su tokom 2016. godine 70 odsto svih prekida trudnoće imale žene u braku, od kojih su 35 odsto žene dobi između 20 i 29 godina.
Načelnik ginekologije Doma zdravlja Podgorica Milovan Jovanović kaže da je visok stepen prekida trudnoće posledica lošeg planiranja porodice, kao i da bračni parovi i dalje pitaju za pol deteta, istina „mnogo ređe nego ranije”.
Da je tradicija u mnogo čemu opredeljujuća i da je selektivni abortus duboko ukorenjen u crnogorskom društvu, mišljenje je i izvršne direktorice Centra za ženska prava Maje Raičević.
Nedavno obelodanjeni podaci crnogorskog Instituta za javno zdravlje za 2016. godinu svedoče da je ukupno bilo 1.311 abortusa, od čega 763 indukovanih, odnosno namernih prekida trudnoće. Iste godine u privatnim zdravstvenim ustanovama prekid trudnoće je imalo 268 žena. Ova institucija još uvek nije sabrala sve podatke o abortusima za prošlu godinu, ali se očekuje da će to biti za dva do tri meseca.
Činjenica koja bi posebno trebalo da zabrine nemali broj zaposlenih u institucijama koje se bave zdravljem nacije, odnosno njenim natalitetom, jeste saznanje da su, od ukupnog broja prijavljenih abortusa, više od pedeset odsto (50,4) žene starosne dobi između 20 i 29 godina, a slede žene od 30 do 39 godina.
Problem selektivnih abortusa u Crnoj Gori, smatra Maja Raičević, i dalje je prisutan.
„Samo u 2009. godini rodilo se 113 dečaka u odnosu na 100 devojčica, što prema mišljenju naših kliničkih genetičara, ali i Saveta Evrope i UN Populacionog fonda, predstavlja siguran pokazatelj prenatalnog odabira pola, čija su posledica selektivni prekidi trudnoće i sve manji broj novorođene ženske dece. Trend je bio pozitivan samo u 2016. godini, kada je taj odnos iznosio 103:100”, reči su Raičevićeve. „Potrebno je pratiti trend i vršiti redovna istraživanja, za što je potrebna i saradnja sa privatnim ambulantama u kojima se obavlja veliki broj medicinskih testiranja, ali i prekida trudnoće.”
Najčešće su trudnoću prekidale žene u braku, i to u preko 70 odsto zabeleženih slučajeva. Po rečima ginekologa Jovanovića, „namerni prekid trudnoće je samo vrsta nepopularne kontracepcije”.
„Žene koje kontracepciju nisu sprovele kako treba, kao i žene koje nisu planirale trudnoću, opredeljuju se za namerni prekid trudnoće. Najčešće se dešava da su to žene koje imaju već dvoje-troje dece i nisu u mogućnosti da odgajaju još jedno”, kaže Jovanović. „Nastojimo da ih ubedimo da dete zadrže, onda im damo nekoliko dana da razmisle. Čak i posle toga pokušavamo da ih ubedimo, međutim, ako one i posle toga ne žele da zadrže dete, upućujemo ih na abortus.”
On dodaje da pacijentkinje kod njega i u Domu zdravlja ne zahtevaju selektivni abortus zbog pola deteta.
„Mislim da danas više niko ne bi imao ni hrabrosti da kod izabranog ginekologa traži prekid trudnoće zbog toga što nosi žensko ili muško dete. Jedino indirektno mogu da zaključim po tome što nas često pitaju za pol. U tom slučaju mi odmah reagujemo i kada osete našu reakciju više ne pitaju.”
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
