Биљана, блогерка на гласу
Имала је непуних осам година када јој је дијагностикован злоћудни тумор костију – обољење које се јавља код једног од 100.000 деце. Није имала времена ни да се опорави од шока и туге, а нога јој је већ била ампутирана изнад колена. И то није био крај, већ само почетак њене борбе која је подразумевала исцрпљујуће хемотерапије, губитак дуге валовите косе и стрепњу за живот, али и битку с предрасудама околине, која неретко дискриминише особе с хендикепом.
Тринаестогодишња Биљана Стојковић данас трчи, плива, неустрашиво јаше коња и за свега осам месеци сакупила је више од 40.000 пратилаца на свом каналу на јутјуб каналу који се зове „I create my life” (Ја креирам свој живот), а њени блогови имају више од милион и по прегледа. Ова млада блогерка направила је прави бум на интернету када је недавно поставила видео под називом „Све о мојој нози и о протези”, који до данас има више од 500.000 прегледа.
У албуму њених омиљених фотографија посебно место заузима слика с мотивационим говорником Ником Вујичићем, који је посетио њену родну Суботицу и том приликом се упознао с Биљаном.
„Одлучила сам да направим видео-блог 2016. године, али се њиме активно бавим скоро осам месеци. Са својим пратиоцима најчешће комуницирам путем друштвених мрежа – углавном преко ’Инстаграма’ и ’Јутјуба’. Пре свега се трудим да кроз садржаје које презентујем покажем људима да је океј бити другачији. Да не треба вршити дискриминација над другим људима. И да никада не забораве да сањарење не кошта, али да би се тај сан остварио потребно је много рада – првенствено на себи, а то је нешто што многи људи заборављају да раде. Трудим се да комуникација буде двосмерна, односно да и моји пратиоци дају своје сугестије, критике, питања и речи подршке које су важне и за мој, али и за њихов живот. Настојим да увек одговарам на поруке и помогнем људима који су ми се обратили за помоћ. Људи ми се јављају због разних проблема – друштвених, емотивних, приватних и ми их решавамо заједно”, прича ова храбра тинејџерка.
Када се осврне на блиску прошлост, Биљана констатује да јој је болест променила живот за сто осамдесет степени – и у позитивном, и у негативном смислу. У том периоду није било пуно деце с којом се дружила, а када је почело лечење, већину времена је проводила у изолацији због здравственог стања и превенције било каквих додатних обољења.
„Када ми је први пут био констатован канцер, имала сам непуних осам година. Можда звучи мало нарцисоидно, али мислим да сама сама себи била највећи савезник – изузимајући родитеље који су били уз мене 24 часа дневно. А онда сам схватила да могу бити окружена са стотину људи који желе да ми буду подршка, то неће ништа променити ако ја не желим или не могу да се осећам добро. Ипак, морам да кажем да ми је веома значила подршка кошаркашице Наташе Ковачевић, која је такође остала без ноге после саобраћајне несреће. Она ми је показала да сам и кроз мрачан тунел можеш шетати, само ако се сетиш да упалиш светло”, прича Биљана Стојковић.
Данас се свакодневица ове тинејџерке мање-више не разликује пуно од живота њених вршњака – успешно завршава осмогодишњу школу и труди се да одржава живу комуникацију са својим пратиоцима на друштвеним мрежама. А на питање – како изгледа скица њене будућности, Биљана каже:
„Маштам о томе да упишем природну гимназију, а да након ње завршим и медицински факултет”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
