Треба ухватити корак са ЕУ
Eкономије западног Балкана – Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, БЈР Македонија, Црна Гора и Србија – имају недовољно развијене транспортне, енергетске и телекомуникационе мреже у односу на просек Европске уније (ЕУ), наведено је у анализи Међународног монетарног фонда. Тек када те државе унапреде инфраструктуру моћи ће да ухвате корак са западном Европом у погледу животног стандарда.
Али одакле новац за то? Биће потребно веће финансирање и из домаћих и из страних извора. Боље планирање и реализација пројеката јавних инвестиција такође су неопходни, пише у извештају. ММФ је, како се додаје, идентификовао недостатак основне јавне инфраструктуре у региону као значајну препреку за бржи економски раст. „Боље транспортне, енергетске и телекомуникационе мреже помогле би земљама западног Балкана да подигну продуктивност, остваре бољу интеграцију у токове светске трговине и учине регион атрактивнијим за стране инвестиције”, напомиње се у тексту.
Аутори анализе примећују, међутим, да није лако ухватити корак са ЕУ у погледу нивоа инфраструктуре и додају да јавне инвестиције захтевају позамашне ресурсе из буџета и чврсте институционалне оквире који регулишу одабир, извршење и праћење пројеката. „Та два предуслова углавном недостају на западном Балкану. Већина земаља у региону већ има високе нивое јавног дуга, а неке и високе буџетске дефиците. Потешкоће у коришћењу могућности финансирања на међународним тржиштима капитала ограничавају ликвидност. Управљање јавним инвестицијама такође је слабо”, наведено је у извештају.
Повећање улагања у јавну инфраструктуру има и краткорочне и дугорочне ефекте на економију. У кратком року инвестиције повећавају тражњу и привлаче приватне инвестиције у наредном периоду. У дугом року узрокују раст производње и продуктивности, посебно ако је ефикасност јавних инвестиција висока. Уколико су извори финансирања одговарајући, чак не морају ни да угрозе одрживост јавног дуга.У овом документу ММФ-а аутори се осврћу и на управљање инфраструктурним пројектима са препорукама земљама западног Балкана како да их учине ефикаснијим.
Они примећују да се преклапају овлашћења различитих државних институција са мало координације међу њима. Систем селекције пројеката не примењује се систематски већ се често прелази преко њега. Такође, скрећу пажњу на слабу координацију између централних и локалних власти. Иако су закони о јавним набавкама добри, њихова примена је слаба, а праћење и извештавање о финансијским перформансама и инвестиционим плановима јавних предузећа не постоји.
Ипак, од 2007. приметно је убрзање јавних инвестиција у региону углавном подстакнуто међународним иницијативама. Упркос томе стање јавне инфраструктуре је јадно, а квалитет је далеко испод ЕУ просека. То се односи пре свега на путеве и железнице у које дуго није улагано, док све земље, осим Србије и БиХ, имају проблеме са снабдевањем електричном енергијом.
Свеукупно, индекс инфраструктуре показује да је западни Балкан на 50 одсто нижем нивоу од ЕУ. Ту најбоље стоји Србија чија инфраструктура је на 30 одсто испод ЕУ просека, док је најгора Албанија, која је 70 одсто испод просека ЕУ.
На страни финансирања ових пројеката јавља се питање у којој мери се могу финансирати из домаћих извора, а у којој мери задуживањем или чак концесијама (односно јавно-приватним партнерством).
ММФ закључује да домаћа штедња и слаб банкарски сектор нису способни да обезбеде средства за скупе инфраструктурне пројекте и да су бољи извор финансирања спољно задуживање наравно уз ризике као што је каматни и валутни ризик. Они истичу да је најбоље решење коришћење средстава међународних финансијских институција.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
