Treba uhvatiti korak sa EU

Po­ve­ća­nje ula­ga­nja u jav­nu in­fra­struk­tu­ru ima i krat­ko­roč­ne i du­go­roč­ne efek­te na eko­no­mi­ju. U krat­kom ro­ku in­ve­sti­ci­je po­ve­ća­va­ju tra­žnju i pri­vla­če pri­vat­ne in­ve­sti­ci­je u na­red­nom pe­ri­o­du. U du­gom ro­ku uzro­ku­ju rast pro­iz­vod­nje i pro­duk­tiv­no­sti, po­seb­no ako je efi­ka­snost jav­nih in­ve­sti­ci­ja vi­so­ka. Uko­li­ko su iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja od­go­va­ra­ju­ći, čak ne mo­ra­ju ni da ugro­ze odr­ži­vost jav­nog du­ga.U ovom do­ku­men­tu MMF-a auto­ri se osvr­ću i na upra­vlja­nje in­fra­struk­tur­nim pro­jek­ti­ma sa pre­po­ru­ka­ma ze­mlja­ma za­pad­nog Bal­ka­na ka­ko da ih uči­ne efi­ka­sni­jim.

Oni pri­me­ću­ju da se pre­kla­pa­ju ovla­šće­nja raz­li­či­tih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja sa ma­lo ko­or­di­na­ci­je me­đu nji­ma. Si­stem se­lek­ci­je pro­je­ka­ta ne pri­me­nju­je se si­ste­mat­ski već se če­sto pre­la­zi pre­ko nje­ga. Ta­ko­đe, skre­ću pa­žnju na sla­bu ko­or­di­na­ci­ju iz­me­đu cen­tral­nih i lo­kal­nih vla­sti. Iako su za­ko­ni o jav­nim na­bav­ka­ma do­bri, nji­ho­va pri­me­na je sla­ba, a pra­će­nje i iz­ve­šta­va­nje o fi­nan­sij­skim per­for­man­sa­ma i in­ve­sti­ci­o­nim pla­no­vi­ma jav­nih pred­u­ze­ća ne po­sto­ji.

Ipak, od 2007. pri­met­no je ubr­za­nje jav­nih in­ve­sti­ci­ja u re­gi­o­nu uglav­nom pod­stak­nu­to me­đu­na­rod­nim ini­ci­ja­ti­va­ma. Upr­kos to­me sta­nje jav­ne in­fra­struk­tu­re je jad­no, a kva­li­tet je da­le­ko is­pod EU pro­se­ka. To se od­no­si pre sve­ga na pu­te­ve i že­le­zni­ce u ko­je du­go ni­je ula­ga­no, dok sve ze­mlje, osim Sr­bi­je i BiH, ima­ju pro­ble­me sa snab­de­va­njem elek­trič­nom ener­gi­jom.

Sve­u­kup­no, in­deks in­fra­struk­tu­re po­ka­zu­je da je za­pad­ni Bal­kan na 50 od­sto ni­žem ni­vou od EU. Tu naj­bo­lje sto­ji Sr­bi­ja či­ja in­fra­struk­tu­ra je na 30 od­sto is­pod EU pro­se­ka, dok je naj­go­ra Al­ba­ni­ja, ko­ja je 70 od­sto is­pod pro­se­ka EU.

Na stra­ni fi­nan­si­ra­nja ovih pro­je­ka­ta ja­vlja se pi­ta­nje u ko­joj me­ri se mo­gu fi­nan­si­ra­ti iz do­ma­ćih iz­vo­ra, a u ko­joj me­ri za­du­ži­va­njem ili čak kon­ce­si­ja­ma (od­no­sno jav­no-pri­vat­nim part­ner­stvom).

MMF za­klju­ču­je da do­ma­ća šted­nja i slab ban­kar­ski sek­tor ni­su spo­sob­ni da obez­be­de sred­stva za sku­pe in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te i da su bo­lji iz­vor fi­nan­si­ra­nja spolj­no za­du­ži­va­nje na­rav­no uz ri­zi­ke kao što je ka­mat­ni i va­lut­ni ri­zik. Oni is­ti­ču da je naj­bo­lje re­še­nje ko­ri­šće­nje sred­sta­va me­đu­na­rod­nih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja.