Кубанци слободније иду у свет

Куба ће наредних недеља битно упростити процедуру за путовање у иностранство. Како јављају извори блиски властима на Куби, Кубанци ће моћи да излазе и улазе у своју земљу без „беле карте”, на коју се чека месецима и која стаје око сто евра.

О „лабављењу” правила за путовања већ је одлучено, како се сазнаје, на највишим местима у Хавани. Чека се само да се утаначе још неки детаљи, па да још једна нова мера у низу реформи буде објављена у средствима јавног информисања, као што се недавно десило са давањем зеленог светла за мобилне телефоне.

Лекари и остали факултетски образовани стручњаци који још нису одрадили свој стаж као противуслугу за бесплатно високо образовање мораће, међутим, и даље да чекају на посебну дозволу да би изашли из земље, макар и на туристичко путовање. Бела карта остаће још извесно време на снази за припаднике војске и полиције који по природи свог места имају поверљиве податке о држави и њеној безбедности. Већина грађана моћи ће да путује без овог документа који је до сада кубанском буџету доносио вишемилионски приход. Са кубанске стране укида се и „позивно писмо” као неопходни документ за добијање пасоша за иностранство. На амбасадама страних земаља остаје да одлуче да ли ће оне, заузврат, увести овај захтев као неопходан за издавање виза Кубанцима који желе да путују у њихову земљу.

Укидање забране на путовања тражили су Кубанци на претходним партијским дискусијама које је по месним организацијама организовао комунистички врх земље. Уметници и интелектуалци привржени кубанској револуцији тражили су на недавном конгресу потпуно поништавање свих ограничења за излазак и улазак у домовину. Међу њима је и популарни кантаутор Силвио Родригес који је истовремено тражио да се Кубанцима омогући слободни улазак у хотеле на острву. Туристички објекти на Куби већ су отворили своја врата за домаћу публику, уколико то она може да плати.

У говору који је одржао 24. фебруара пред парламентом, пошто је уместо свог оболелог старијег брата Фидела постављен за председника, Раул Кастро је најавио моментално укидање неких апсурдних забрана, док је за друге промене „потребно време како би се установиле нове законске норме”. Хавана, осим тога, мора водити рачуна и о вишедеценијским напорима Вашингтона да санкцијама изолује кубанско острво, једину комунистичку државу на западној хемисфери.

Најосетљивије је питање положаја кубанске емиграције у САД. Колико ће нове мере утицати да се умањи јаз између зараћених страна: Кубанаца који су остали у својој земљи и оних који су пребегли на другу страну обале, у капиталистичку империју. До сада се о њима говорило као о издајницима и непријатељима који не заслужују да икада добију натраг кубанско држављанство нити да се врате у своју домовину. Приликом недавног сусрета кубански министар спољних послова Фелипе Перес Роке је у разговору са групом умерених емиграната најавио да Хавана улаже напоре да се везе са Кубанцима који живе у иностранству појачају.

Новим мерама би, како се чује, боравак Кубанаца ван земље могао са једанаест месеци да се продужи на две године. За то време они не би изгубили своје првобитно држављанство, нити би им се одузела имовина коју су пре одласка оставили у домовини. Поједноставила би се и процедура за улазак на Кубу некадашњих суграђана који живе и раде ван земље.

Раул Кастро, кога у медијима Латинске Америке сада зову и „Раултачкаком”, објаснио је да су многе мере које су у датом моменту биле на месту превазиђене новим временима. Иза сваке од апсурдних забрана крију се хиљаде илегалних прекршилаца, додао је нови председник. Тако се испоставило да су на десетине хиљаде Кубанаца, и пре него што је дато зелено светло са врха, комуницирале мобилним телефонима. Њихови апарати били су регистровани на неког од странаца са службом на Куби, на које се забрана није односила. Сада су на Куби отворене посебне канцеларије за повратак документације власника мобилних телефона, на сопствено кубанско име. Истовремено, редови пред продавницама технике се продужују, без обзира на то што су цене, када се пореде са кубанским платама, баснословне. Ту су, на срећу, рођаци из иностранства (Мајами) који још важе за богате издајнике.