Добар брак није случајност, он се гради

Од од­лу­ке да ли по­де­ли­ти љу­бав и бри­ге са жи­вот­ним парт­не­ром и све то „ове­ри­ти” код ма­ти­ча­ра, или кроз жи­вот ко­ра­ча­ти сам, мо­жда је је­ди­но те­жа она о из­бо­ру бу­ду­ћег су­пру­жни­ка. Ве­ро­ват­но за­то Бе­о­гра­ђа­ни све ка­сни­је ре­ша­ва­ју да на ру­ку ста­ве бур­му. За раз­ли­ку од пе­ри­о­да кад су мла­ди већ у ра­ним два­де­се­тим на­зи­ва­ни „усе­де­ли­ца­ма” и „не­же­ња­ма” јер од­ла­жу сту­па­ње у брак, да­нас је са­свим нор­мал­но да се та од­лу­ка до­не­се ка­сни­је – кад се на­ђе пра­ви или пра­ва, за­вр­ши фа­кул­тет, на­ђе по­сао, ма­те­ри­јал­но обез­бе­ди по­ро­ди­ца… Та­ко је у 2016. го­ди­ни про­сеч­на ста­рост мла­до­же­ње би­ла 32,4 го­ди­не, а мла­де 29,8 го­ди­на.

– Че­сто се љу­ди пи­та­ју ко је пра­ва осо­ба за брак, али ва­жно је да пр­во упи­та­ју са­ми се­бе „да ли сам ја пра­ва осо­ба за брак”. Мо­ра­ју се за­пи­та­ти да ли су спрем­ни, зре­ли, све­сни од­го­вор­но­сти, мо­гу ли фи­нан­сиј­ски да се бри­ну за по­ро­ди­цу, да ли мо­гу да са осо­бом су­прот­ног по­ла раз­ви­ју здра­ву ве­зу за­сно­ва­ну на љу­ба­ви, по­ве­ре­њу, по­све­ће­но­сти... – упо­зо­ра­ва Не­бој­ша Са­вић, брач­ни са­вет­ник и је­дан од ор­га­ни­за­то­ра „Не­де­ље бра­ка” ко­ја је тра­ја­ла од 7. фе­бру­а­ра па до Да­на за­љу­бље­них. 

До­бар брак, до­да­је он, ни­је слу­чај­ност. Он се гра­ди и за­то је по­ред љу­ба­ви и вер­но­сти ве­о­ма ва­жно да су­пру­жни­ци де­ле исти си­стем вред­но­сти, да су спрем­ни и спо­соб­ни да ре­ша­ва­ју кон­флик­те, да ме­ђу њи­ма по­сто­ји сек­су­ал­на ин­тим­ност...

Гор­да­на Зо­рић, чу­ве­на бе­о­град­ска ма­ти­чар­ка пред ко­јом су се че­тврт ве­ка мла­ден­ци за­кли­ња­ли на веч­ну љу­бав, од­у­век је, ка­же, зна­ла, ко од па­ро­ва има шан­се да успе, а чи­ја ве­за баш и ни­је „ма­те­ри­јал” за веч­ност.

– Не­мам за­вр­ше­ну пси­хо­ло­ги­ју, али имам не­ко ше­сто чу­ло ко­је ми је увек го­во­ри­ло чи­ја ће љу­бав по­тра­ја­ти. Ако сам за би­ло ко­га од њих има­ла не­ку сум­њу, обич­ном олов­ком сам је­два ви­дљи­во, по­ред њи­хо­вих име­на ста­вља­ла знак пи­та­ња. Увек се ис­по­ста­ви­ло да по­сле не­ког вре­ме­на за те љу­де стиг­не и ре­ше­ње о раз­во­ду – при­се­ћа се Зо­рић­ка.

Са ма­тич­ном књи­гом у ру­ци сти­за­ла је на ра­зна ме­ста. Вен­ча­ва­ла је мла­ден­це у ави­о­ну, зо­о­ло­шком вр­ту, по­ро­ди­ли­шту, на за­ве­ја­ном про­план­ку на Ко­шут­ња­ку... Скло­пи­ла је брак из­ме­ђу дво­је ро­ни­ла­ца ко­ји су ба­ло­ни­ма пу­ште­ним из во­де од­го­во­ри­ли чу­ве­но „да”, а до јед­ног па­ра у Ле­де­ној ха­ли „Пи­о­нир” сти­гла је и на кли­заљ­ка­ма. Би­ло је ипак и оних ма­ње ле­пих успо­ме­на.

– На јед­ном вен­ча­њу мла­да је то­ли­ко по­бе­сне­ла да је за­лу­пи­ла ге­пек и мла­до­же­њи от­ки­ну­ла прст. Исти дан су се раз­ве­ли. А јед­ном сам пла­ка­ла за­јед­но са мла­дом. Њен иза­бра­ник, по­сле 12 го­ди­на за­ба­вља­ња од­у­стао је и ни­је се по­ја­вио на за­ка­за­ној свад­би – ка­же Гор­да­на Зо­рић.

Го­ди­не ко­је не­ко про­ве­де за­јед­но у ве­зи, ка­же Са­вић, уоп­ште ни­су га­ран­ци­ја за успех брач­не љу­ба­ви. Ста­ти­сти­ка по­ка­зу­је да се све че­шће раз­во­де мла­ди ко­ји жи­ве за­јед­но пре не­го што пот­пи­шу вен­ча­ни лист, од­но­сно има­ју не­ку вр­сту при­пре­ме за брак.  

– Раз­ли­чи­ти су мо­ти­ви скла­па­ња бра­ка. Де­ша­ва се да узрок за брак бу­де не­пла­ни­ра­на труд­но­ћа, или фи­нан­сиј­ски ин­те­рес, ста­тус или успех парт­не­ра. Има­ли смо слу­чај же­не ко­ја је при­зна­ла да се уда­ла са­мо за­то што је муж до­бро слу­ша. У та­квим од­но­си­ма по­сто­ји љу­бав, али она ни­је при­мар­на. Емо­ци­је су ту, али су не­до­вољ­но ја­ке да би се из­др­жа­ли жи­вот­ни те­сто­ви – ка­же Са­вић.

Мит је и да де­ца учвр­шћу­ју бра­ко­ве. Ако је не­ки од­нос ста­би­лан и до­бар, до­ла­зак бе­бе на свет су­пру­жни­ке ће до­дат­но збли­жи­ти. Али, ако је брак кли­мав и пун на­пе­то­сти, су­ко­би ће још ви­ше иза­ћи на по­вр­ши­ну. 

– Че­сто де­ца одр­жа­ва­ју бра­ко­ве, али при­ме­ћен је по­раст раз­во­да љу­ди ко­ји су за­јед­но ви­ше од 25 го­ди­на. То се де­ша­ва ка­да се де­ца оса­мо­ста­ле и оду од ку­ће, а они оста­ну са­ми и схва­те да не­ма ви­ше „леп­ка” ко­ји их по­ве­зу­је и да за­пра­во не­ма­ју ни­шта за­јед­нич­ко – об­ја­шња­ва Са­вић.

На је­дан од нај­ва­жни­јих те­сто­ва у брач­ном жи­во­ту, од­но­сно про­ве­ру да ли ће им де­те учвр­сти­ти или осла­би­ти брак, у то­ку про­шле го­ди­не ста­вље­ни су ро­ди­те­љи 17.269 но­во­ро­ђе­них ма­ли­ша­на. Ро­де су до­не­ле ви­ше де­ча­ка, 8.872, док је на свет до­шло 8.397 де­вој­чи­ца. Про­шла зи­ма, пре­ма ме­те­о­ро­ло­зи­ма и јед­на од нај­о­штри­јих, су­пру­жни­ке је до­дат­но збли­жи­ла, па је та­ко нај­ви­ше бе­ба ро­ђе­но у ок­то­бру, 1.635 (нај­ви­ше де­ча­ка), и у ав­гу­сту, 1.595 (нај­ви­ше де­вој­чи­ца). По­што је и ге­не­рал­но „пра­ви­ло” да се де­ца нај­че­шће ра­ђа­ју с је­се­ни, мо­гу­ће да се, баш док чи­та­те овај текст, у не­ком бе­о­град­ском до­му ства­ра је­дан но­ви жи­вот.

У ста­ти­стич­ким по­да­ци­ма на­ла­зе се број­ке ко­је све­до­че и о свим оним па­ро­ви­ма ко­ји­ма ни­је ус­пе­ло да за­гр­ље­ни ко­ра­ча­ју кроз жи­вот, че­ка­ју­ћи да се оства­ри за­кле­тва ко­ју су по­ло­жи­ли пред ма­ти­ча­рем и све­ште­ни­ком – да ће би­ти за­јед­но „док их смрт не ра­ста­ви”. Ме­ђу­тим, по­што бра­ко­ра­звод­не пар­ни­це мо­гу по­тра­ја­ти и ви­ше го­ди­на, по­да­ци ко­је об­ра­ђу­је град­ски Сек­тор за ста­ти­сти­ку од­но­се се са­мо на бра­ко­ве ко­ји су про­шле го­ди­не до­би­ли ре­ше­ње о раз­во­ду. По овим по­да­ци­ма, у де­ви­зу „бо­ље до­бар раз­вод не­го лош брак” по­ве­ро­ва­ла су 2.372 па­ра ко­ји су раз­ве­де­ни про­шле го­ди­не. Тач­ку на крај брач­ног жи­во­та, ка­же ста­ти­сти­ка, нај­че­шће ста­вља­ју они ко­ји су у за­јед­ни­ци про­ве­ли из­ме­ђу 11 и 20 го­ди­на бра­ка.