Dobar brak nije slučajnost, on se gradi

Od od­lu­ke da li po­de­li­ti lju­bav i bri­ge sa ži­vot­nim part­ne­rom i sve to „ove­ri­ti” kod ma­ti­ča­ra, ili kroz ži­vot ko­ra­ča­ti sam, mo­žda je je­di­no te­ža ona o iz­bo­ru bu­du­ćeg su­pru­žni­ka. Ve­ro­vat­no za­to Be­o­gra­đa­ni sve ka­sni­je re­ša­va­ju da na ru­ku sta­ve bur­mu. Za raz­li­ku od pe­ri­o­da kad su mla­di već u ra­nim dva­de­se­tim na­zi­va­ni „use­de­li­ca­ma” i „ne­že­nja­ma” jer od­la­žu stu­pa­nje u brak, da­nas je sa­svim nor­mal­no da se ta od­lu­ka do­ne­se ka­sni­je – kad se na­đe pra­vi ili pra­va, za­vr­ši fa­kul­tet, na­đe po­sao, ma­te­ri­jal­no obez­be­di po­ro­di­ca… Ta­ko je u 2016. go­di­ni pro­seč­na sta­rost mla­do­že­nje bi­la 32,4 go­di­ne, a mla­de 29,8 go­di­na.

– Če­sto se lju­di pi­ta­ju ko je pra­va oso­ba za brak, ali va­žno je da pr­vo upi­ta­ju sa­mi se­be „da li sam ja pra­va oso­ba za brak”. Mo­ra­ju se za­pi­ta­ti da li su sprem­ni, zre­li, sve­sni od­go­vor­no­sti, mo­gu li fi­nan­sij­ski da se bri­nu za po­ro­di­cu, da li mo­gu da sa oso­bom su­prot­nog po­la raz­vi­ju zdra­vu ve­zu za­sno­va­nu na lju­ba­vi, po­ve­re­nju, po­sve­će­no­sti... – upo­zo­ra­va Ne­boj­ša Sa­vić, brač­ni sa­vet­nik i je­dan od or­ga­ni­za­to­ra „Ne­de­lje bra­ka” ko­ja je tra­ja­la od 7. fe­bru­a­ra pa do Da­na za­lju­blje­nih. 

Do­bar brak, do­da­je on, ni­je slu­čaj­nost. On se gra­di i za­to je po­red lju­ba­vi i ver­no­sti ve­o­ma va­žno da su­pru­žni­ci de­le isti si­stem vred­no­sti, da su sprem­ni i spo­sob­ni da re­ša­va­ju kon­flik­te, da me­đu nji­ma po­sto­ji sek­su­al­na in­tim­nost...

Gor­da­na Zo­rić, ču­ve­na be­o­grad­ska ma­ti­čar­ka pred ko­jom su se če­tvrt ve­ka mla­den­ci za­kli­nja­li na več­nu lju­bav, od­u­vek je, ka­že, zna­la, ko od pa­ro­va ima šan­se da uspe, a či­ja ve­za baš i ni­je „ma­te­ri­jal” za več­nost.

– Ne­mam za­vr­še­nu psi­ho­lo­gi­ju, ali imam ne­ko še­sto ču­lo ko­je mi je uvek go­vo­ri­lo či­ja će lju­bav po­tra­ja­ti. Ako sam za bi­lo ko­ga od njih ima­la ne­ku sum­nju, obič­nom olov­kom sam je­dva vi­dlji­vo, po­red nji­ho­vih ime­na sta­vlja­la znak pi­ta­nja. Uvek se is­po­sta­vi­lo da po­sle ne­kog vre­me­na za te lju­de stig­ne i re­še­nje o raz­vo­du – pri­se­ća se Zo­rić­ka.

Sa ma­tič­nom knji­gom u ru­ci sti­za­la je na ra­zna me­sta. Ven­ča­va­la je mla­den­ce u avi­o­nu, zo­o­lo­škom vr­tu, po­ro­di­li­štu, na za­ve­ja­nom pro­plan­ku na Ko­šut­nja­ku... Sklo­pi­la je brak iz­me­đu dvo­je ro­ni­la­ca ko­ji su ba­lo­ni­ma pu­šte­nim iz vo­de od­go­vo­ri­li ču­ve­no „da”, a do jed­nog pa­ra u Le­de­noj ha­li „Pi­o­nir” sti­gla je i na kli­zalj­ka­ma. Bi­lo je ipak i onih ma­nje le­pih uspo­me­na.

– Na jed­nom ven­ča­nju mla­da je to­li­ko po­be­sne­la da je za­lu­pi­la ge­pek i mla­do­že­nji ot­ki­nu­la prst. Isti dan su se raz­ve­li. A jed­nom sam pla­ka­la za­jed­no sa mla­dom. Njen iza­bra­nik, po­sle 12 go­di­na za­ba­vlja­nja od­u­stao je i ni­je se po­ja­vio na za­ka­za­noj svad­bi – ka­že Gor­da­na Zo­rić.

Go­di­ne ko­je ne­ko pro­ve­de za­jed­no u ve­zi, ka­že Sa­vić, uop­šte ni­su ga­ran­ci­ja za uspeh brač­ne lju­ba­vi. Sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da se sve če­šće raz­vo­de mla­di ko­ji ži­ve za­jed­no pre ne­go što pot­pi­šu ven­ča­ni list, od­no­sno ima­ju ne­ku vr­stu pri­pre­me za brak.  

– Raz­li­či­ti su mo­ti­vi skla­pa­nja bra­ka. De­ša­va se da uzrok za brak bu­de ne­pla­ni­ra­na trud­no­ća, ili fi­nan­sij­ski in­te­res, sta­tus ili uspeh part­ne­ra. Ima­li smo slu­čaj že­ne ko­ja je pri­zna­la da se uda­la sa­mo za­to što je muž do­bro slu­ša. U ta­kvim od­no­si­ma po­sto­ji lju­bav, ali ona ni­je pri­mar­na. Emo­ci­je su tu, ali su ne­do­volj­no ja­ke da bi se iz­dr­ža­li ži­vot­ni te­sto­vi – ka­že Sa­vić.

Mit je i da de­ca učvr­šću­ju bra­ko­ve. Ako je ne­ki od­nos sta­bi­lan i do­bar, do­la­zak be­be na svet su­pru­žni­ke će do­dat­no zbli­ži­ti. Ali, ako je brak kli­mav i pun na­pe­to­sti, su­ko­bi će još vi­še iza­ći na po­vr­ši­nu. 

– Če­sto de­ca odr­ža­va­ju bra­ko­ve, ali pri­me­ćen je po­rast raz­vo­da lju­di ko­ji su za­jed­no vi­še od 25 go­di­na. To se de­ša­va ka­da se de­ca osa­mo­sta­le i odu od ku­će, a oni osta­nu sa­mi i shva­te da ne­ma vi­še „lep­ka” ko­ji ih po­ve­zu­je i da za­pra­vo ne­ma­ju ni­šta za­jed­nič­ko – ob­ja­šnja­va Sa­vić.

Na je­dan od naj­va­žni­jih te­sto­va u brač­nom ži­vo­tu, od­no­sno pro­ve­ru da li će im de­te učvr­sti­ti ili osla­bi­ti brak, u to­ku pro­šle go­di­ne sta­vlje­ni su ro­di­te­lji 17.269 no­vo­ro­đe­nih ma­li­ša­na. Ro­de su do­ne­le vi­še de­ča­ka, 8.872, dok je na svet do­šlo 8.397 de­voj­či­ca. Pro­šla zi­ma, pre­ma me­te­o­ro­lo­zi­ma i jed­na od naj­o­štri­jih, su­pru­žni­ke je do­dat­no zbli­ži­la, pa je ta­ko naj­vi­še be­ba ro­đe­no u ok­to­bru, 1.635 (naj­vi­še de­ča­ka), i u av­gu­stu, 1.595 (naj­vi­še de­voj­či­ca). Po­što je i ge­ne­ral­no „pra­vi­lo” da se de­ca naj­če­šće ra­đa­ju s je­se­ni, mo­gu­će da se, baš dok či­ta­te ovaj tekst, u ne­kom be­o­grad­skom do­mu stva­ra je­dan no­vi ži­vot.

U sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma na­la­ze se broj­ke ko­je sve­do­če i o svim onim pa­ro­vi­ma ko­ji­ma ni­je us­pe­lo da za­gr­lje­ni ko­ra­ča­ju kroz ži­vot, če­ka­ju­ći da se ostva­ri za­kle­tva ko­ju su po­lo­ži­li pred ma­ti­ča­rem i sve­šte­ni­kom – da će bi­ti za­jed­no „dok ih smrt ne ra­sta­vi”. Me­đu­tim, po­što bra­ko­ra­zvod­ne par­ni­ce mo­gu po­tra­ja­ti i vi­še go­di­na, po­da­ci ko­je ob­ra­đu­je grad­ski Sek­tor za sta­ti­sti­ku od­no­se se sa­mo na bra­ko­ve ko­ji su pro­šle go­di­ne do­bi­li re­še­nje o raz­vo­du. Po ovim po­da­ci­ma, u de­vi­zu „bo­lje do­bar raz­vod ne­go loš brak” po­ve­ro­va­la su 2.372 pa­ra ko­ji su raz­ve­de­ni pro­šle go­di­ne. Tač­ku na kraj brač­nog ži­vo­ta, ka­že sta­ti­sti­ka, naj­če­šće sta­vlja­ju oni ko­ji su u za­jed­ni­ci pro­ve­li iz­me­đu 11 i 20 go­di­na bra­ka.