Турско-амерички односи на поправном испиту
Истанбул – Савезници у оквиру НАТО-а Анкара и Вашингтон коначно су почели да схватају да морају, и поред тешких оптужби које размењују месецима, да нађу заједнички језик, мада то неће ићи ни брзо ни лако. После дуже паузе поново су учестали контакти у четири ока: пре неколико дана у Анкари је боравио саветник америчког председника за безбедност Х. Р. Мекмастер а у Бриселу, у оквиру састанка НАТО-а, разговарали су министри одбране Џејмс Матис и Нуретин Џаникли. „Надам се да ће Америка и Турска наћи заједнички језик око кризе у Сирији”, изјавио је Матис после тог сусрета.
Крајем седмице у Анкари је боравио државни секретар Рекс Тилерсон који се прво срео са председником Ердоганом. Били су то „тешки разговори”, који су иза затворених врата трајали три сата и 15 минута. У кабинету председника су домаћим новинарима рекли да је Ердоган „одлучно и јасно” ставио до знања госту да се Турска противи подршци коју Пентагон пружа „курдским терористима” у Сирији.
У америчким изворима тврде да су разговори, и поред неслагања, били „отворени и позитивни”, али се не изнесе појединости.
Министри спољних послова Тилерсон и Мевлут Чавушоглу имали су одвојен сусрет после кога су потврдили новинарима да су разговарали о „стварању механизама” који би требало да доведу до нормализације односа. Шта то конкретно значи избегли су да објасне. Турска је предложила да се припадници курдских Јединица за заштиту народа, које подржава Пентагон, повуку источно од реке Еуфрат, а да снаге две земље заједно контролишу подручје Манбижа у Сирији. Нови политички судари две земље су заустављени, али то је само почетак и Чавушоглу је већ најавио нови састанак средином марта.
Група грађана је у Анкари протестовала испред зграде владе док је био у току сусрет министара спољних послова. Они су извикивали оштре оптужбе на адресу Беле куће која подржава „курдске терористе” у Сирији под изговором да се боре против припадника „Исламске државе”. За Турску они су исто што и припадници ИСИЛ-а и Ал Kаиде.
Односи стратешких савезника су дуже време на великом испиту и стигли су, како је рекао Чавушоглу, до „критичне тачке”. Уочи посете Тилерсона градоначелник турске престонице повукао је чудан потез: по кратком поступку је променио назив улице у којој се налази амбасада САД како би упозорио моћника с друге стране Атлантика да се више не игра Турском.
Амбасада САД у Анкари се до сада налазила у Невзат Тандоган џадеси која је преименована у „Маслинова гранчица” џадеси, по називу турске војне операције у Сирији, која је почела 20. јануара. Тај потез градоначелника без сумње говори много. У Анкари не могу да опросте Пентагону због дотурања оружја „курдским терористима” у Сирији, против којих је Турска прошлог месеца покренула велику прекограничну операцију „маслинова гранчица” у којој се на све стране свакодневно броје мртви и рањени.
Армија је пре месец дана упала у суседну земљу, где се сада у Африну суочава са јаким отпором Курда и у досадашњим борбама је погинуло 30 војника, док је 140 рањено. У исто време „неутралисано” је 1.500 „терориста”.
Када је реч о турској „дипломатији улица”, како је овај потез назвао један локални колега, Америка није изузетак. Градоначелник Анкаре је крајем децембра „казнио” Уједињене Арапске Емирате, пошто је шеф дипломатије те земље Зајид ал Нахајан изнео тешке оптужбе на рачун османских освајача. По њему „Ердоганов предак” Фахредин-паша је у време Првог светског рата као командант Медине опљачкао свете реликвије, старе књиге и злато и све то однео у Истанбул, где се и данас налази.
У Турској кажу да је Фахредин-паша био јунак који је „херојски бранио” Медину од британских освајача и пљачкаша који су подстицали локална племена на побуну. Те ствари је однео у Истанбул како бих их сачувао. У знак одмазде улица у којој се налази амбасада УАЕ у Анкари од краја децембра се зове Фахредин-пашин сокак.
Односи Турске са УАЕ и другим заливским земљама су поремећени због Катара, кога Анкара подржава у спору са Саудијском Арабијом, Бахреином, УАЕ и Египтом, које оптужују Доху да подржава терористе. Турска у Катару има војну базу у коју је летос у време заоштравања кризе по хитном поступку упутила појачања што је изазвало још већа подозрења у региону.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


