Турско-амерички односи на поправном испиту

У аме­рич­ким из­во­ри­ма твр­де да су раз­го­во­ри, и по­ред не­сла­га­ња, би­ли „отво­ре­ни и по­зи­тив­ни”, али се не из­не­се по­је­ди­но­сти.

Ми­ни­стри спољ­них по­сло­ва Ти­лер­сон и Ме­влут Ча­ву­шо­глу има­ли су одво­јен су­срет по­сле ко­га су по­твр­ди­ли но­ви­на­ри­ма да су раз­го­ва­ра­ли о „ства­ра­њу ме­ха­ни­за­ма” ко­ји би тре­ба­ло да до­ве­ду до нор­ма­ли­за­ци­је од­но­са. Шта то кон­крет­но зна­чи из­бе­гли су да об­ја­сне. Тур­ска је пред­ло­жи­ла да се при­пад­ни­ци курд­ских Је­ди­ни­ца за за­шти­ту на­ро­да, ко­је по­др­жа­ва Пен­та­гон, по­ву­ку ис­точ­но од ре­ке Еуфрат, а да сна­ге две зе­мље за­јед­но кон­тро­ли­шу под­руч­је Ман­би­жа у Си­ри­ји. Но­ви по­ли­тич­ки су­да­ри две зе­мље су за­у­ста­вље­ни, али то је са­мо по­че­так и Ча­ву­шо­глу је већ на­ја­вио но­ви са­ста­нак сре­ди­ном мар­та.

Гру­па гра­ђа­на је у Ан­ка­ри про­те­сто­ва­ла ис­пред згра­де вла­де док је био у то­ку су­срет ми­ни­ста­ра спољ­них по­сло­ва. Они су из­ви­ки­ва­ли оштре оп­ту­жбе на адре­су Бе­ле ку­ће ко­ја по­др­жа­ва „курд­ске те­ро­ри­сте” у Си­ри­ји под из­го­во­ром да се бо­ре про­тив при­пад­ни­ка „Ислам­ске др­жа­ве”. За Тур­ску они су исто што и при­пад­ни­ци ИСИЛ-а и Ал Kа­и­де.

Од­но­си стра­те­шких са­ве­зни­ка су ду­же вре­ме на ве­ли­ком ис­пи­ту и сти­гли су, ка­ко је ре­као Ча­ву­шо­глу, до „кри­тич­не тач­ке”. Уочи по­се­те Ти­лер­со­на гра­до­на­чел­ник тур­ске пре­сто­ни­це по­ву­као је чу­дан по­тез: по крат­ком по­ступ­ку је про­ме­нио на­зив ули­це у ко­јој се на­ла­зи ам­ба­са­да САД ка­ко би упо­зо­рио моћ­ни­ка с дру­ге стра­не Атлан­ти­ка да се ви­ше не игра Тур­ском. 

Ам­ба­са­да САД у Ан­ка­ри се до са­да на­ла­зи­ла у Нев­зат Тан­до­ган џа­де­си ко­ја је пре­и­ме­но­ва­на у „Ма­сли­но­ва гран­чи­ца” џа­де­си, по на­зи­ву тур­ске вој­не опе­ра­ци­је у Си­ри­ји, ко­ја је по­че­ла 20. ја­ну­а­ра. Тај по­тез гра­до­на­чел­ни­ка без сум­ње го­во­ри мно­го. У Ан­ка­ри не мо­гу да опро­сте Пен­та­го­ну због до­ту­ра­ња оруж­ја „курд­ским те­ро­ри­сти­ма” у Си­ри­ји, про­тив ко­јих је Тур­ска про­шлог ме­се­ца по­кре­ну­ла ве­ли­ку пре­ко­гра­нич­ну опе­ра­ци­ју „ма­сли­но­ва гран­чи­ца” у ко­јој се на све стра­не сва­ко­днев­но бро­је мр­тви и ра­ње­ни. 

Ар­ми­ја је пре ме­сец да­на упа­ла у су­сед­ну зе­мљу, где се са­да у Афри­ну су­о­ча­ва са ја­ким от­по­ром Кур­да и у до­са­да­шњим бор­ба­ма је по­ги­ну­ло 30 вој­ни­ка, док је 140 ра­ње­но. У исто вре­ме „не­у­тра­ли­са­но” је 1.500 „те­ро­ри­ста”.

Ка­да је реч о тур­ској „ди­пло­ма­ти­ји ули­ца”, ка­ко је овај по­тез на­звао је­дан ло­кал­ни ко­ле­га, Аме­ри­ка ни­је из­у­зе­так. Гра­до­на­чел­ник Ан­ка­ре је кра­јем де­цем­бра „ка­знио” Ује­ди­ње­не Арап­ске Еми­ра­те, по­што је шеф ди­пло­ма­ти­је те зе­мље За­јид ал На­ха­јан из­нео те­шке оп­ту­жбе на ра­чун осман­ских осва­ја­ча. По ње­му „Ер­до­га­нов пре­дак” Фа­хре­дин-па­ша је у вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та као ко­ман­дант Ме­ди­не опљач­као све­те ре­ли­кви­је, ста­ре књи­ге и зла­то и све то од­нео у Ис­тан­бул, где се и да­нас на­ла­зи.

У Тур­ској ка­жу да је Фа­хре­дин-па­ша био ју­нак ко­ји је „хе­рој­ски бра­нио” Ме­ди­ну од бри­тан­ских осва­ја­ча и пљач­ка­ша ко­ји су под­сти­ца­ли ло­кал­на пле­ме­на на по­бу­ну. Те ства­ри је од­нео у Ис­тан­бул ка­ко бих их са­чу­вао. У знак од­ма­зде ули­ца у ко­јој се на­ла­зи ам­ба­са­да УАЕ у Ан­ка­ри од кра­ја де­цем­бра се зо­ве Фа­хре­дин-па­шин со­как.

Од­но­си Тур­ске са УАЕ и дру­гим за­лив­ским зе­мља­ма су по­ре­ме­ће­ни због Ка­та­ра, ко­га Ан­ка­ра по­др­жа­ва у спо­ру са Са­у­диј­ском Ара­би­јом, Ба­хре­и­ном, УАЕ и Егип­том, ко­је оп­ту­жу­ју До­ху да по­др­жа­ва те­ро­ри­сте. Тур­ска у Ка­та­ру има вој­ну ба­зу у ко­ју је ле­тос у вре­ме за­о­штра­ва­ња кри­зе по хит­ном по­ступ­ку упу­ти­ла по­ја­ча­ња што је иза­зва­ло још ве­ћа по­до­зре­ња у ре­ги­о­ну.