Tursko-američki odnosi na popravnom ispitu

U ame­rič­kim iz­vo­ri­ma tvr­de da su raz­go­vo­ri, i po­red ne­sla­ga­nja, bi­li „otvo­re­ni i po­zi­tiv­ni”, ali se ne iz­ne­se po­je­di­no­sti.

Mi­ni­stri spolj­nih po­slo­va Ti­ler­son i Me­vlut Ča­vu­šo­glu ima­li su odvo­jen su­sret po­sle ko­ga su po­tvr­di­li no­vi­na­ri­ma da su raz­go­va­ra­li o „stva­ra­nju me­ha­ni­za­ma” ko­ji bi tre­ba­lo da do­ve­du do nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa. Šta to kon­kret­no zna­či iz­be­gli su da ob­ja­sne. Tur­ska je pred­lo­ži­la da se pri­pad­ni­ci kurd­skih Je­di­ni­ca za za­šti­tu na­ro­da, ko­je po­dr­ža­va Pen­ta­gon, po­vu­ku is­toč­no od re­ke Eufrat, a da sna­ge dve ze­mlje za­jed­no kon­tro­li­šu pod­ruč­je Man­bi­ža u Si­ri­ji. No­vi po­li­tič­ki su­da­ri dve ze­mlje su za­u­sta­vlje­ni, ali to je sa­mo po­če­tak i Ča­vu­šo­glu je već na­ja­vio no­vi sa­sta­nak sre­di­nom mar­ta.

Gru­pa gra­đa­na je u An­ka­ri pro­te­sto­va­la is­pred zgra­de vla­de dok je bio u to­ku su­sret mi­ni­sta­ra spolj­nih po­slo­va. Oni su iz­vi­ki­va­li oštre op­tu­žbe na adre­su Be­le ku­će ko­ja po­dr­ža­va „kurd­ske te­ro­ri­ste” u Si­ri­ji pod iz­go­vo­rom da se bo­re pro­tiv pri­pad­ni­ka „Islam­ske dr­ža­ve”. Za Tur­sku oni su isto što i pri­pad­ni­ci ISIL-a i Al Ka­i­de.

Od­no­si stra­te­ških sa­ve­zni­ka su du­že vre­me na ve­li­kom is­pi­tu i sti­gli su, ka­ko je re­kao Ča­vu­šo­glu, do „kri­tič­ne tač­ke”. Uoči po­se­te Ti­ler­so­na gra­do­na­čel­nik tur­ske pre­sto­ni­ce po­vu­kao je ču­dan po­tez: po krat­kom po­stup­ku je pro­me­nio na­ziv uli­ce u ko­joj se na­la­zi am­ba­sa­da SAD ka­ko bi upo­zo­rio moć­ni­ka s dru­ge stra­ne Atlan­ti­ka da se vi­še ne igra Tur­skom. 

Am­ba­sa­da SAD u An­ka­ri se do sa­da na­la­zi­la u Nev­zat Tan­do­gan dža­de­si ko­ja je pre­i­me­no­va­na u „Ma­sli­no­va gran­či­ca” dža­de­si, po na­zi­vu tur­ske voj­ne ope­ra­ci­je u Si­ri­ji, ko­ja je po­če­la 20. ja­nu­a­ra. Taj po­tez gra­do­na­čel­ni­ka bez sum­nje go­vo­ri mno­go. U An­ka­ri ne mo­gu da opro­ste Pen­ta­go­nu zbog do­tu­ra­nja oruž­ja „kurd­skim te­ro­ri­sti­ma” u Si­ri­ji, pro­tiv ko­jih je Tur­ska pro­šlog me­se­ca po­kre­nu­la ve­li­ku pre­ko­gra­nič­nu ope­ra­ci­ju „ma­sli­no­va gran­či­ca” u ko­joj se na sve stra­ne sva­ko­dnev­no bro­je mr­tvi i ra­nje­ni. 

Ar­mi­ja je pre me­sec da­na upa­la u su­sed­nu ze­mlju, gde se sa­da u Afri­nu su­o­ča­va sa ja­kim ot­po­rom Kur­da i u do­sa­da­šnjim bor­ba­ma je po­gi­nu­lo 30 voj­ni­ka, dok je 140 ra­nje­no. U isto vre­me „ne­u­tra­li­sa­no” je 1.500 „te­ro­ri­sta”.

Ka­da je reč o tur­skoj „di­plo­ma­ti­ji uli­ca”, ka­ko je ovaj po­tez na­zvao je­dan lo­kal­ni ko­le­ga, Ame­ri­ka ni­je iz­u­ze­tak. Gra­do­na­čel­nik An­ka­re je kra­jem de­cem­bra „ka­znio” Uje­di­nje­ne Arap­ske Emi­ra­te, po­što je šef di­plo­ma­ti­je te ze­mlje Za­jid al Na­ha­jan iz­neo te­ške op­tu­žbe na ra­čun osman­skih osva­ja­ča. Po nje­mu „Er­do­ga­nov pre­dak” Fa­hre­din-pa­ša je u vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta kao ko­man­dant Me­di­ne opljač­kao sve­te re­li­kvi­je, sta­re knji­ge i zla­to i sve to od­neo u Is­tan­bul, gde se i da­nas na­la­zi.

U Tur­skoj ka­žu da je Fa­hre­din-pa­ša bio ju­nak ko­ji je „he­roj­ski bra­nio” Me­di­nu od bri­tan­skih osva­ja­ča i pljač­ka­ša ko­ji su pod­sti­ca­li lo­kal­na ple­me­na na po­bu­nu. Te stva­ri je od­neo u Is­tan­bul ka­ko bih ih sa­ču­vao. U znak od­ma­zde uli­ca u ko­joj se na­la­zi am­ba­sa­da UAE u An­ka­ri od kra­ja de­cem­bra se zo­ve Fa­hre­din-pa­šin so­kak.

Od­no­si Tur­ske sa UAE i dru­gim za­liv­skim ze­mlja­ma su po­re­me­će­ni zbog Ka­ta­ra, ko­ga An­ka­ra po­dr­ža­va u spo­ru sa Sa­u­dij­skom Ara­bi­jom, Ba­hre­i­nom, UAE i Egip­tom, ko­je op­tu­žu­ju Do­hu da po­dr­ža­va te­ro­ri­ste. Tur­ska u Ka­ta­ru ima voj­nu ba­zu u ko­ju je le­tos u vre­me za­o­štra­va­nja kri­ze po hit­nom po­stup­ku upu­ti­la po­ja­ča­nja što je iza­zva­lo još ve­ća po­do­zre­nja u re­gi­o­nu.