Карлсенов омаж Фишеру

Норвешки организатори и спонзори уложили су огроман труд и средства – не само за наградни фонд од 150.000 долара, неуобичајено велик за егзибициони меч – да покажу да Фишеров шах може да буде атрактиван, а да њихов национални херој може да влада светом и у необичним почетним позицијама које нису проучавали ни теоретичари ни рачунари. И – успели су до остваре оба циља.

Најпре су свом светском шампиону нашли одговарајућег ривала, јер је Хикару Накамура сматран незваничним шампионом света у Фишеровом шаху, на основу успеха на традиционалним турнирима у Мајнцу, па су меч у Ослу назвали Незванични светски шампионат у Фишеровом шаху.

Затим су обезбедили комплетан телевизијски пренос свих 16 партија меча, по две у убрзаном шаху прва четири дана и осам брзопотезних – петог. Наравно, уз стручне коментаре велемајстора уживо, како су већ научили у земљи коју је Карлсен направио шаховском.

Увели су и атракцију праћења срчаног пулса оба ривала у току игре. Можда је могло и да се претпостави да ће Накамурин пулс бити стално много виши, у просеку је био око 130. Амерички велемајстор јапанског порекла веома тешко игра са Карлсеном, па му је пораз и на терену Фишеровог шаха свакако тешко падао. А, није могао да га избегне. По убрзаном темпу је изгубио са 4,5:3,5, а по брзопотезном – 5:3.

Међутим, постигли су Норвежани и много више од тога. Пре свега, одужили су се Бобију Фишеру, без којег ни шах ни Карлсен не би данас били то што јесу. Данас нико више не говори „Фишеров сат”, иако читав свет игра управо на таквом часовнику, који је Фишер први пут применио у нашој земљи 1992, али никада није добио ни долара за свој патент, јер је, наводно, био већ истекао.

Други изум из Фишерове оставштине, „шах 960”, патентиран је 1996, а опробан поново у нашој земљи. Први међународни турнир је одигран у Бањи Кањижи, 1996, када је наш Станимир Николић само за пола поена био слабији него Петер Леко.

Мало ко се данас сећа свега тога, али Норвежани су доказали да Фишеров шах може итекако да буде занимљив. Нарочито, када игра светски првак и – убедљиво побеђује.

Карлсен се иначе ослања на припреме у отварањима мање од свих својих претходника, а у Фишеровом шаху тога уопште нема, него се развој фигура врши углавном по класичним принципима, а основне структуре брзо почињу да личе на класичне. Меч у Ослу је био још једна демонстрација Карлсеновог дара.

Норвежанин се толико уживео у доминацију над Накамуром да је у осмој партији по убрзаном темпу, водећи са 4,5:2,5, желео по сваку цену да добије завршницу топа и ловца против топа, а имао је далеко слабије време. Предао је уочи самог пада заставице, иако је 50 потеза одиграо са истим материјалом. Ко још да рекламира реми у бољој позицији?

Један од коментатора је бурну Карлсенову реакцију на овај непотребни пораз описао као „незајажљиву жељу за победом”. И таквом жељом је подсетио на свог великог претходника, коме је у Ослу приредио омаж за памћење.

Правила Фишеровог шаха

Иза стандардног положаја пешака, компјутерски се одређује распоред фигура, са само два изузетка: ловци не смеју бити на истој боји, а краљ мора да буде између топова, да би се омогућила рокада. Беле и црне фигуре на основном реду морају да стоје потпуно симетрично, на пример Са1 – Са8, Кб1 – Кб8, итд. Постоји 960 различитих почетних позиција.

Сва правила игре су класична, изузев рокаде, која може да се врши између краља и топа на било ком растојању, али тако што се краљ и топ доводе на иста завршна места као у класичном шаху.

У мечевима се исти почетни положај користи за по две узастопне партије, да би оба играча могла да користе исте специфичности позиције. На сваке две партије се мења и редослед коме прво долазе беле фигуре.

У Ослу су Карлсен и Накамура добијали на екрану позицију за наредне две партије и могли да се припремају неколико минута.