Karlsenov omaž Fišeru

Norveški organizatori i sponzori uložili su ogroman trud i sredstva – ne samo za nagradni fond od 150.000 dolara, neuobičajeno velik za egzibicioni meč – da pokažu da Fišerov šah može da bude atraktivan, a da njihov nacionalni heroj može da vlada svetom i u neobičnim početnim pozicijama koje nisu proučavali ni teoretičari ni računari. I – uspeli su do ostvare oba cilja.

Najpre su svom svetskom šampionu našli odgovarajućeg rivala, jer je Hikaru Nakamura smatran nezvaničnim šampionom sveta u Fišerovom šahu, na osnovu uspeha na tradicionalnim turnirima u Majncu, pa su meč u Oslu nazvali Nezvanični svetski šampionat u Fišerovom šahu.

Zatim su obezbedili kompletan televizijski prenos svih 16 partija meča, po dve u ubrzanom šahu prva četiri dana i osam brzopoteznih – petog. Naravno, uz stručne komentare velemajstora uživo, kako su već naučili u zemlji koju je Karlsen napravio šahovskom.

Uveli su i atrakciju praćenja srčanog pulsa oba rivala u toku igre. Možda je moglo i da se pretpostavi da će Nakamurin puls biti stalno mnogo viši, u proseku je bio oko 130. Američki velemajstor japanskog porekla veoma teško igra sa Karlsenom, pa mu je poraz i na terenu Fišerovog šaha svakako teško padao. A, nije mogao da ga izbegne. Po ubrzanom tempu je izgubio sa 4,5:3,5, a po brzopoteznom – 5:3.

Međutim, postigli su Norvežani i mnogo više od toga. Pre svega, odužili su se Bobiju Fišeru, bez kojeg ni šah ni Karlsen ne bi danas bili to što jesu. Danas niko više ne govori „Fišerov sat”, iako čitav svet igra upravo na takvom časovniku, koji je Fišer prvi put primenio u našoj zemlji 1992, ali nikada nije dobio ni dolara za svoj patent, jer je, navodno, bio već istekao.

Drugi izum iz Fišerove ostavštine, „šah 960”, patentiran je 1996, a oproban ponovo u našoj zemlji. Prvi međunarodni turnir je odigran u Banji Kanjiži, 1996, kada je naš Stanimir Nikolić samo za pola poena bio slabiji nego Peter Leko.

Malo ko se danas seća svega toga, ali Norvežani su dokazali da Fišerov šah može itekako da bude zanimljiv. Naročito, kada igra svetski prvak i – ubedljivo pobeđuje.

Karlsen se inače oslanja na pripreme u otvaranjima manje od svih svojih prethodnika, a u Fišerovom šahu toga uopšte nema, nego se razvoj figura vrši uglavnom po klasičnim principima, a osnovne strukture brzo počinju da liče na klasične. Meč u Oslu je bio još jedna demonstracija Karlsenovog dara.

Norvežanin se toliko uživeo u dominaciju nad Nakamurom da je u osmoj partiji po ubrzanom tempu, vodeći sa 4,5:2,5, želeo po svaku cenu da dobije završnicu topa i lovca protiv topa, a imao je daleko slabije vreme. Predao je uoči samog pada zastavice, iako je 50 poteza odigrao sa istim materijalom. Ko još da reklamira remi u boljoj poziciji?

Jedan od komentatora je burnu Karlsenovu reakciju na ovaj nepotrebni poraz opisao kao „nezajažljivu želju za pobedom”. I takvom željom je podsetio na svog velikog prethodnika, kome je u Oslu priredio omaž za pamćenje.

Pravila Fišerovog šaha

Iza standardnog položaja pešaka, kompjuterski se određuje raspored figura, sa samo dva izuzetka: lovci ne smeju biti na istoj boji, a kralj mora da bude između topova, da bi se omogućila rokada. Bele i crne figure na osnovnom redu moraju da stoje potpuno simetrično, na primer Sa1 – Sa8, Kb1 – Kb8, itd. Postoji 960 različitih početnih pozicija.

Sva pravila igre su klasična, izuzev rokade, koja može da se vrši između kralja i topa na bilo kom rastojanju, ali tako što se kralj i top dovode na ista završna mesta kao u klasičnom šahu.

U mečevima se isti početni položaj koristi za po dve uzastopne partije, da bi oba igrača mogla da koriste iste specifičnosti pozicije. Na svake dve partije se menja i redosled kome prvo dolaze bele figure.

U Oslu su Karlsen i Nakamura dobijali na ekranu poziciju za naredne dve partije i mogli da se pripremaju nekoliko minuta.