Врући џез с јаким емоцијама

Брзи темпо и дубоке емоције повели су посетиоце клуба „Полет” у Цетињској улици кроз најпознатије деонице Ђанга Рајнхарда, једног од најзначајнијих гитариста свих времена. Контрабас, гитара и кларинет у савршеном споју оживели су звуке циганског џеза и намамиле љубитеље овог музичког правца на плес. Миљеници „Полетове” публике, Андрија Војводић (контрабас), Александар Билбија (гитара) и Никола Милорадовић (кларинет) бриљирали су на сцени староградског клуба.

Џез музика и цигански темперамент су давних дана креирали нераскидиву везу. Музички трио одсвирао је специјалан репертоар, а поред њих и публике било је места једино за брз ритам и позитивну енергију. Ђускајући по тактовима „врућег џеза” најбољих деоница Ђанговог џипси универзума, тридесетдвогодишња Елена Никић уживала је у доброј атмосфери с другарицама.

– Нема боље свирке од – живе свирке. Нарочито када је у питању џез музика. Повратком бројних фестивала некако се вратила и та популарност овог правца која је раније била у сенци неке „кич” музике. Данас имамо десетак џез и блуз смотри. Посетила су нас најеминентнија имена из света џеза, а ја сам се потрудила да испратим што више концерата – истиче Никићева и додаје да туристи и те како имају где да чују добру музику. У Добрачиној улици, на Тргу Николе Пашића, у Булевару деспота Стефана, на Савском кеју постоје клубови у којима џезери готово свакодневно могу уживати у звуцима омиљених извођача.

Можда највећи џез музичари јесу били афроамеричког порекла, али и белци га подједнако добро изводе. Уметници, али и слушаоци, сложни су у једном – џез не може да слуша било ко. За неке тежак, за друге нејасан, али има и оних који љубав према њему гаје породично и даље је преносе на поколења.

– Уз оца сам заволео џез и блуз. Као мали кришом сам извлачио из очеве колекције плоча Луја Армстронга и чекао да останем сам како бих га гласно пустио. Грђен сам јер ми се дешавало да изгребем плоче, па сам користио сваку прилику да слушам и имитирам познате џезере. Отац је свирао саксофон, а син сада свира трубу. Ја сам прескочио музичко усавршавање, али сам остао верни обожавалац – каже педесетпетогодишњи Владимир Ковачевић, који је одлучио да седмицу иза себе крунише квалитетном џипси џез свирком.

А прича о џезу почела је давно, открићем америчког континента и поробљавањем афричког народа који је радио на плантажама широм Америке. Око 11.000.000 милиона црнаца са собом из домовине понело је своју културу и традицију, због чега се и сматра да су сами корени џеза у афричкој традиционалној музици.

Као специфичан музички правац, џез је званично настао крајем 19. века у Њу Орлеансу, а после пада америчке берзе 1929. година и периода познатог као Велика депресија, дошло је време да се заустави расизам. И управо је на том путу била џез музика која је у ово време потпуно променила америчку културу, уводећи свинг који је био широко прихваћен међу белцима.

Битну улогу у популаризацији џез музике имао је Луј Армстронг, чија је импровизација утицала на многе великане џеза попут Каб Каловеја, Дизи Гилеспија, Бинг Крозбија, а његов стил извођења проширио се на вокалисте попут Еле Фицџералд и Били Холидеј.