Vrući džez s jakim emocijama

Brzi tempo i duboke emocije poveli su posetioce kluba „Polet” u Cetinjskoj ulici kroz najpoznatije deonice Đanga Rajnharda, jednog od najznačajnijih gitarista svih vremena. Kontrabas, gitara i klarinet u savršenom spoju oživeli su zvuke ciganskog džeza i namamile ljubitelje ovog muzičkog pravca na ples. Miljenici „Poletove” publike, Andrija Vojvodić (kontrabas), Aleksandar Bilbija (gitara) i Nikola Miloradović (klarinet) briljirali su na sceni starogradskog kluba.

Džez muzika i ciganski temperament su davnih dana kreirali neraskidivu vezu. Muzički trio odsvirao je specijalan repertoar, a pored njih i publike bilo je mesta jedino za brz ritam i pozitivnu energiju. Đuskajući po taktovima „vrućeg džeza” najboljih deonica Đangovog džipsi univerzuma, tridesetdvogodišnja Elena Nikić uživala je u dobroj atmosferi s drugaricama.

– Nema bolje svirke od – žive svirke. Naročito kada je u pitanju džez muzika. Povratkom brojnih festivala nekako se vratila i ta popularnost ovog pravca koja je ranije bila u senci neke „kič” muzike. Danas imamo desetak džez i bluz smotri. Posetila su nas najeminentnija imena iz sveta džeza, a ja sam se potrudila da ispratim što više koncerata – ističe Nikićeva i dodaje da turisti i te kako imaju gde da čuju dobru muziku. U Dobračinoj ulici, na Trgu Nikole Pašića, u Bulevaru despota Stefana, na Savskom keju postoje klubovi u kojima džezeri gotovo svakodnevno mogu uživati u zvucima omiljenih izvođača.

Možda najveći džez muzičari jesu bili afroameričkog porekla, ali i belci ga podjednako dobro izvode. Umetnici, ali i slušaoci, složni su u jednom – džez ne može da sluša bilo ko. Za neke težak, za druge nejasan, ali ima i onih koji ljubav prema njemu gaje porodično i dalje je prenose na pokolenja.

– Uz oca sam zavoleo džez i bluz. Kao mali krišom sam izvlačio iz očeve kolekcije ploča Luja Armstronga i čekao da ostanem sam kako bih ga glasno pustio. Grđen sam jer mi se dešavalo da izgrebem ploče, pa sam koristio svaku priliku da slušam i imitiram poznate džezere. Otac je svirao saksofon, a sin sada svira trubu. Ja sam preskočio muzičko usavršavanje, ali sam ostao verni obožavalac – kaže pedesetpetogodišnji Vladimir Kovačević, koji je odlučio da sedmicu iza sebe kruniše kvalitetnom džipsi džez svirkom.

A priča o džezu počela je davno, otkrićem američkog kontinenta i porobljavanjem afričkog naroda koji je radio na plantažama širom Amerike. Oko 11.000.000 miliona crnaca sa sobom iz domovine ponelo je svoju kulturu i tradiciju, zbog čega se i smatra da su sami koreni džeza u afričkoj tradicionalnoj muzici.

Kao specifičan muzički pravac, džez je zvanično nastao krajem 19. veka u Nju Orleansu, a posle pada američke berze 1929. godina i perioda poznatog kao Velika depresija, došlo je vreme da se zaustavi rasizam. I upravo je na tom putu bila džez muzika koja je u ovo vreme potpuno promenila američku kulturu, uvodeći sving koji je bio široko prihvaćen među belcima.

Bitnu ulogu u popularizaciji džez muzike imao je Luj Armstrong, čija je improvizacija uticala na mnoge velikane džeza poput Kab Kaloveja, Dizi Gilespija, Bing Krozbija, a njegov stil izvođenja proširio se na vokaliste poput Ele Ficdžerald i Bili Holidej.