Лекарке у САД изложене полној дискриминацији

Морала је да прође и обавезан разговор са деканом који јој је пожелео пуно успеха и рекао да ће њен дечко за 20 година бити на челу одељења у некој болници, а онда погледао у њу и додао да неко мора да се брине и о њиховој деци”, написала је ауторка Елизабет Пурман у тексту који је објавио „Гардијан”.

Баш та брига о деци, за коју се алудира да мора да је води жена, камен је спотицања у напредовању лекарки у каријери – иако се јавно никада не каже, у приватним разговорима надређени поручују колегиницама да уколико желе да буду успешне у медицинском послу, забораве на породицу. Жене су, како преноси „Гардијан” у поменутом тексту, демотивисане да граде каријеру још у медицинској школи, односно факултету. Најважнији део медицинског образовања укључује однос према пацијенту и задобијање његовог поверења. Ако пацијент не жели да разговара о свом здравственом стању јер не верује лекару зато што је жена или припадник мањина, то је огроман проблем за здравство али и за образовање.

Истраживање „Стат њуза” и „Медскејпа” показало је да 41 одсто жена у здравству пријављује да пацијенти имају критичке опаске на њихов пол, док исти проблем има свега шест одсто мушкараца. Када је реч о раси – један од пет лекара пријави да пацијент има примедбе на његову боју коже.

„Када у болници виде лекарку беле пути, већина људи сматра да је она медицинска сестра. Када погледају мене, убеђени су да сам ту да покупим отпатке после прегледа”, каже др Хума Фарид, јужноазијски акушер који ради у болници „Бет Израел Диконс”, додајући да се ретко организују дебате у вези са дискриминацијом која очигледно постоји.

Пол игра велику улогу и у односу међу професионалцима у болници и приметно је да су медицинске сестре спремније да помогну мушким колегама, док припадници јачег пола чешће не испуњавају наредбе које добијају од шефице.

„Одређивала сам шта ће ко да обавља на одељењу, а исто то је радио и мој колега. Интересантно је да би сва његова наређења била испуњена, а моја не”, објашњава др Андреа Кристофер из Медицинског центра „Ветеранс аферс” у главном граду Ајдаха, Бојзију.

Чињеница је и да су болничари више плаћени од медицинских сестара иако раде идентичан посао. Интересантно је, међутим, да је према неким истраживањима, у симулираним случајевима утврђено да ће медицинске сестре чешће помоћи лекарима него лекаркама. То се тумачи тиме да су и болничарке под негативним утицајем дискриминације која погађа њихов пол. Много је мање оних жена које одлуче да пријаве надлежнима овакав вид дискриминације, јер се боје последица. На жалост, многе од њих иако по образовању имају изузетно лепу перспективу у медицинској каријери, одустају од ње због оваквих препрека. Међу женама лекарима већи је и проценат самоубистава што се делимично такође доводи у везу и са дискриминацијом.