Хрвати у Србији изнели захтеве, Загреб одбацује предлог СНВ-а

Недељу дана после посете Хрватској и најаве да ће све учинити да се побољша положај Хрвата у Србији и расветли судбина несталих које Загреб потражује, председник Александар Вучић се у Београду срео са члановима породица несталих и представницима хрватске националне мањине. Председник Демократског савеза Хрвата у Војводини Томислав Жигманов окарактерисао је састанак са председником Србије као плодоносан, док је председница Савеза удружења несталих Љиљана Алвир рекла да је сусрет са Вучићем био „први прави састанак” са неким од највиших српских званичника.

Жигманов је после разговора рекао да је председник Вучић пружио уверавања делегацији Савеза да ће Хрвати у Србији бити интегрисани у сваки сегмент друштва. На питање шта је конкретно тражио ДСХВ, Жигманов је, преноси Танјуг, навео да је покренуто неколико кључних иницијатива за проблеме са којима се суочавају. Реч је о комуналној инфраструктури, као што је решење моста крај Сомбора, затим привођење намени куће Бана Јелачића, а ту су и отварање лектората на Филозофском факултету у Новом Саду, као и укључивање представника хрватске заједнице у процес доношења одлука, пре свега кад је о покрајинској администрацији реч.

Жигманов верује да ће део ових проблема бити решен, пре свега зато што је, како је рекао, Вучићева основна порука била: „Све што тражите није преко онога што је стандард и све ће бити решено”. Председник је, истиче он, одредио носиоце свих активности и рокове и „послао неколико више него прихватљивих порука”, попут оне да „Хрвати никако не смеју да се осећају угрожено и да ће бити интегрисани у све сегменте друштва”. „Објаснио је и да проблеми који су раније постојали нису били плод намере неке политике, већ одсуства комуникације”, пренео је Жигманов Вучићеве речи и напоменуо да је са српским председником договорио следећи састанак за мање од месец дана.

У саопштењу прес-службе председника наводи се да је састанак протекао у конструктивној атмосфери, да је договорена подршка Републике и АП Војводине, као и градова Новог Сада и Суботице, у реализацији пројеката у области инфраструктуре, културе и образовања, који, између осталог, обухватају Кућу бана Јелачића на Петроварадину, Дом културе у Таванкуту, као и отварање одељења у Средњој медицинској школи у Суботици.

И представници удружења породица заробљених и несталих хрватских бранитеља били су задовољни разговором са српским председником и истичу да је ово био први прави састанак на којем је причано о конкретним захтевима породица. „Скренули смо пажњу на то да српске институције дуже од 20 година нису одрадиле свој посао и да је у овом тренутку Вучић као председник особа која би могла да покрене то питање ако жели, а уверени смо, на основу онога што смо чули и што знамо о председнику Вучићу, да ће то бити могуће”, рекла је Љиљана Алвир.

У саопштењу из кабинета председника после овог састанка каже се да је, након што је саслушао са каквим се све проблемима сусрећу у проналажењу својих синова, очева, браће и других чланова породица, председник Вучић рекао да ће државни органи Србије учинити све да се изађе у сусрет члановима породица несталих лица из Хрватске и да се оствари видљив напредак у проналажењу несталих и расветљавању њихових судбина, иако је то много теже радити кад нас од сукоба дели више од две деценије.

Истовремено, потпуно другачији тонови јуче су могли да се чују у Загребу. Тамо је оштро дочекан један од предлога Српског народног већа и Заједничког већа општина да „институције српске заједнице, посебно СНВ и Заједничко веће општина, морају да добију статус мањинских самоуправа, у складу с посебним оснивачким извориштима, документима с међународним карактером, Ердутским споразумом и Писмом намера. Министар управе Ловро Кушчевић одбацио је такву иницијативу, оценивши да је положај националних мањина у Хрватској сјајан и да може да буде пример земљама у региону. Из СНВ-а и ЗВО-а оценили су да је реч о погрешним тумачењима и „лову на вештице” и да су им приписане намере које нико и никад у име СНВ-а и ЗВО-а није тражио.

Тражено је једино, како се каже, као и више пута до сада у последњих 20 година, оно на што се Хрватска обавезала као чланица УН, оно што су влада и Сабор доносили као одлуке, као закључке и као програме, а што се већ низ година не поштује и не примењује. Пуповац је у Сарајеву изјавио да је положај Срба у Хрватској погоршан протеклих година, а најдрастичније када се ХДЗ под Томиславом Карамарком претворио у странку екстремне деснице и национализма. Он је, као гост на трибини коју је организовало сарајевско српско културно-просветно удружење „Просвјета”, истакао да је сада за српску заједницу у Хрватској најважније да сачува достигнута права и не допусти њихово даље угрожавање.