СПД све више тоне

С дру­ге стра­не, пре­ма ре­зул­та­ти­ма ан­ке­та ко­је је не­мач­ке те­ле­ви­зи­је РТЛ и Н-ТВ спро­вео ин­сти­тут Фор­за, СПД је и да­ље дру­га нај­ја­ча по­ли­тич­ка сна­га у Не­мач­кој са мр­ша­вих 16 од­сто по­др­шке. 

У сва­ком слу­ча­ју, СПД све ви­ше то­не, ка­ко због га­же­ња обе­ћа­ња да не­ће ви­ше би­ти мла­ђи парт­нер у вла­ди Ан­ге­ле Мер­кел и да ће се вра­ти­ти на ле­во ори­јен­ти­са­ну по­ли­ти­ку, та­ко због ка­дров­ских пре­ви­ра­ња и бор­бе за моћ ме­ђу нај­ви­шим пар­тиј­ским функ­ци­о­не­ри­ма. До­ско­ра­шњи ли­дер СПД-а Мар­тин Шулц је у ви­ше на­вра­та из­не­ве­рио пред­из­бор­на и по­сти­збор­на обе­ћа­ња члан­ству, а су­коб са сво­јим прет­ход­ни­ком Зиг­ма­ром Га­бри­је­лом око фо­те­ље ше­фа ди­пло­ма­ти­је у че­твр­тој Мер­ке­ли­ној вла­ди га је на кра­ју на­те­рао да под­не­се нео­по­зи­ву остав­ку, а ше­фи­ци по­сла­нич­ке гру­пе СПД-а у Бун­де­ста­гу Ан­дреи На­лес пре­пу­сти и за­ме­ни­ку пред­сед­ни­ка пар­ти­је Ола­фу Шол­цу пре­пу­сти бор­бу да на на уну­тар­пар­тиј­ском ре­фе­рен­ду­му чла­но­ви пар­ти­је ве­ћин­ску гла­са­ју за одо­бра­ва­ње ко­а­ли­ци­о­ног спо­ра­зу­ма са ЦДУ–ЦСУ.

За раз­ли­ку од гла­са­ња пред ула­зак у вла­ду 2013. го­ди­не, овог пу­та се не зна са си­гур­но­шћу ка­ко ће гла­са­ти око 464.000 чла­но­ва СПД-а, ко­ји су ју­че до­би­ли пи­сма са гла­сач­ким ли­сти­ћи­ма. Ка­да за­о­кру­же „да” или „не”, нео­п­ход­но је да пи­смом до 2. мар­та по­ша­љу свој ли­стић Глав­ном од­бо­ру СПД-а, при че­му ће ре­зул­та­ти би­ти са­оп­ште­ни 4. мар­та у се­ди­шту стран­ке у Бер­ли­ну. Врх стран­ке је оба­ве­зан да ува­жи ре­зул­тат гла­са­ња, уко­ли­ко пра­во гла­са ис­ко­ри­сти нај­ма­ње два­де­сет од­сто чла­но­ва.

И док на те­ре­ну ру­ко­вод­ство стран­ке во­ди кам­па­њу ме­ђу чла­но­ви­ма да гла­са­ју „да”, а под­мла­дак и ле­ва фрак­ци­ја пар­ти­је ло­би­ра­ју за „не”, ана­ли­ти­ча­ри сма­тра­ју да би об­ја­вљи­ва­ње ре­зул­та­та ан­ке­та пре­ма ко­ји­ма је дра­стич­но па­ла по­др­шка СПД-у мо­гло да под­стак­не чла­но­ве да одо­бре по­нов­ни ула­зак у ко­а­ли­ци­о­ну вла­ду са кон­зер­ва­тив­ци­ма ка­ко се не би ишло на пре­вре­ме­не из­бо­ре, што би пар­ти­ји до­не­ло нај­ве­ро­ват­ни­је још го­ри из­бор­ни ре­зул­тат.

Уко­ли­ко члан­ство СПД од­би­ја ко­а­ли­ци­о­ни спо­ра­зум, то не зна­чи да ће Не­мач­ка ауто­мат­ски по­но­во ићи на би­ра­ли­шта. Нај­пре је пред­сед­ник Не­мач­ке Франк Вал­тер Штајн­ма­јер ду­жан да Бун­де­ста­гу пред­ло­жи кан­ди­да­та за кан­це­ла­ра, ко­ји ако у три гла­са­ња не до­би­је ап­со­лут­ну ве­ћи­ну пре­ба­цу­је пра­во Бун­де­ста­гу да сам би­ра кан­ди­да­та за кан­це­ла­ра, ко­ји по­том мо­же би­ти иза­бран за кан­це­ла­ра ма­њин­ске вла­де, уко­ли­ко до­би­је про­сту ве­ћи­ну у че­твр­том гла­са­њу.