Абортус – табу тема за немачке лекаре

Предлози десничарске Алтернативе за Немачку (АфД) углавном су наилазили на одбијање осталих странака, осим предлога да се на националном нивоу на јавним местима забрани ношење вела који у потпуности покрива лице, што је наишло на делимично одобравање појединих посланика демохришћанског блока (ЦДУ–ЦСУ) Ангеле Меркел. И док су посланици АфД-а забрану бурки правдали тиме да оно штети родној равноправности и „индивидуалним слободама” муслиманки, посланица либерала (ФПД) Катрин Хелин Плар истакла је да би забрана потпуног покривања лица и тела у јавности заправо за поједине муслиманке значила забрану изласка из куће.

„Ви заправо не помажете тим женама, већ им гушите њихов последњи делић слободе”, истакла је она.

Знатно бурнију расправу изазвао је предлог АфД-а да се од немачке владе захтева да јавно осуди једну колумну и један чланак који је 2011. и 2012. написао немачко-турски новинар и дописник „Велта” Денис Јуџел, који је недавно после годину дана проведених у турском притвору пуштен на слободу. Овај захтев је оштро критикован од посланика осталих странака, а нарочито од посланика Зелених Џема Ездемира, који је истакао да је то напад на слободу штампе и слободу говора.

С друге стране, законски предлог Зелених да се у Немачкој декриминализује приватно коришћење канабиса и да коришћење марихуане буде дозвољено не само у стриктно контролисане медицинске сврхе, као што је случај од прошле године, наишао је на подршку ФПД-а и Левице и делимичну отвореност за дебату о томе, коју су показали посланици социјалдемократа (СПД). Ипак, њему су се оштро успротивили ЦДУ–ЦСУ и АфД, оцењујући да би то било отварање пута за јаче опијате.

Да је Немачка поприлично либерална земља, али да има поједине конзервативне прописе, често незамисливе у либералним западноевропским земљама, сведочи предлог Зелених и Левице да се измени члан немачког кривичног законика који одређује да је кривично дело починио свако ко јавно „нуди, саопштава или рекламира” услуге прекида трудноће. Сваком лекару који у јавности уопште помиње да обавља и абортусе прети казна до две године затвора или новчана казна.

Овај члан кривичног законика је дошао у жижу јавности у новембру, када је Кристина Хенел (61), гинеколог, осуђена да плати новчану казну од 6.000 евра због „рекламирања” абортуса, јер је на интернет страници своје клинике у листи услуга навела и прекид трудноће.

„Не осећам се кривом. Нисам урадила ништа лоше. Ја помажем женама”, рекла је тада немачким медијима др Хенел, која већ 30 година врши абортусе у својој клиници.

Овај случај је распалио жустру политичку дебату о абортусу, који је у кривичном законику карактерисан као кривично дело, уз одређене изузетке. Прекид трудноће омогућен је женама којима трудноћа угрожава здравље или је последица кривичног дела, попут силовања, али и свима осталима у првих 12 недеља трудноће, мада под посебним условима. За побачај морају најпре да иду на саветовање код лекара, са циљем да их „охрабри да наставе трудноћу и отворе изгледе за живот са дететом”. Осим тога, од лекара морају да добију потврду да су прошле саветовање, а потом до абортуса мора да прође најмање три дана, док лекар који је издао потврду не сме да изврши абортус. Трошкове за прекид трудноће, који износе око 400 евра, у већини случајева морају да сносе саме труднице.

Још од седамдесетих година организације за заштиту права жена безуспешно покушавају да умање улогу државе у овим одлукама жене, док насупрот томе противници абортуса истичу да оваквим саветовањима, информисаношћу и доступношћу контрацептивних средстава Немачка успева да континуирано смањује број изазваних побачаја. У 2016. регистровано је 98.700 абортуса, што је најмањи број у последњих 20 година откад се води ова статистика, која је највећи број абортуса забележила 2001. године – 135.000.

Међутим, члан закона који забрањује давање информације о томе где је могуће извршити абортус наилази на знатно веће критике па га је недавно и социјалдемократски министар правде Хајко Мас назвао „реликтом нацистичке ере”. Овај члан немачког кривичног законика и јесте уведен у време нациста 1933. као део „реформи” којима су криминалцима прављени јеврејски лекари, комунисти и хомосексуалци.

До новембра прошле године лекари су уобичајено бивали опоменути да крше закон и потом су са својим сајтова или из брошура уклањали информацију да обављају и абортусе, тако да је поприлично мали део јавности уопште знао за овакав пропис. Међутим, др Хенел није желела да уклони овај податак са свог сајта па је тужбу против ње поднела једна организација која се бори против абортуса.

У расправи у Бундестагу лево оријентисане странке – СПД, Левица и Зелени – усагласиле су се да је овај пропис превазиђен, док је ФДП предложио да се убудуће кажњава само рекламирање абортуса „које се ради на сирово нападан начин”. Посланици ЦДУ–ЦСУ и АфД јасно су против уклањања овог прописа, што значи да је мала вероватноћа да ће он ускоро бити промењен.