Abortus – tabu tema za nemačke lekare

Predlozi desničarske Alternative za Nemačku (AfD) uglavnom su nailazili na odbijanje ostalih stranaka, osim predloga da se na nacionalnom nivou na javnim mestima zabrani nošenje vela koji u potpunosti pokriva lice, što je naišlo na delimično odobravanje pojedinih poslanika demohrišćanskog bloka (CDU–CSU) Angele Merkel. I dok su poslanici AfD-a zabranu burki pravdali time da ono šteti rodnoj ravnopravnosti i „individualnim slobodama” muslimanki, poslanica liberala (FPD) Katrin Helin Plar istakla je da bi zabrana potpunog pokrivanja lica i tela u javnosti zapravo za pojedine muslimanke značila zabranu izlaska iz kuće.

„Vi zapravo ne pomažete tim ženama, već im gušite njihov poslednji delić slobode”, istakla je ona.

Znatno burniju raspravu izazvao je predlog AfD-a da se od nemačke vlade zahteva da javno osudi jednu kolumnu i jedan članak koji je 2011. i 2012. napisao nemačko-turski novinar i dopisnik „Velta” Denis Judžel, koji je nedavno posle godinu dana provedenih u turskom pritvoru pušten na slobodu. Ovaj zahtev je oštro kritikovan od poslanika ostalih stranaka, a naročito od poslanika Zelenih Džema Ezdemira, koji je istakao da je to napad na slobodu štampe i slobodu govora.

S druge strane, zakonski predlog Zelenih da se u Nemačkoj dekriminalizuje privatno korišćenje kanabisa i da korišćenje marihuane bude dozvoljeno ne samo u striktno kontrolisane medicinske svrhe, kao što je slučaj od prošle godine, naišao je na podršku FPD-a i Levice i delimičnu otvorenost za debatu o tome, koju su pokazali poslanici socijaldemokrata (SPD). Ipak, njemu su se oštro usprotivili CDU–CSU i AfD, ocenjujući da bi to bilo otvaranje puta za jače opijate.

Da je Nemačka poprilično liberalna zemlja, ali da ima pojedine konzervativne propise, često nezamislive u liberalnim zapadnoevropskim zemljama, svedoči predlog Zelenih i Levice da se izmeni član nemačkog krivičnog zakonika koji određuje da je krivično delo počinio svako ko javno „nudi, saopštava ili reklamira” usluge prekida trudnoće. Svakom lekaru koji u javnosti uopšte pominje da obavlja i abortuse preti kazna do dve godine zatvora ili novčana kazna.

Ovaj član krivičnog zakonika je došao u žižu javnosti u novembru, kada je Kristina Henel (61), ginekolog, osuđena da plati novčanu kaznu od 6.000 evra zbog „reklamiranja” abortusa, jer je na internet stranici svoje klinike u listi usluga navela i prekid trudnoće.

„Ne osećam se krivom. Nisam uradila ništa loše. Ja pomažem ženama”, rekla je tada nemačkim medijima dr Henel, koja već 30 godina vrši abortuse u svojoj klinici.

Ovaj slučaj je raspalio žustru političku debatu o abortusu, koji je u krivičnom zakoniku karakterisan kao krivično delo, uz određene izuzetke. Prekid trudnoće omogućen je ženama kojima trudnoća ugrožava zdravlje ili je posledica krivičnog dela, poput silovanja, ali i svima ostalima u prvih 12 nedelja trudnoće, mada pod posebnim uslovima. Za pobačaj moraju najpre da idu na savetovanje kod lekara, sa ciljem da ih „ohrabri da nastave trudnoću i otvore izglede za život sa detetom”. Osim toga, od lekara moraju da dobiju potvrdu da su prošle savetovanje, a potom do abortusa mora da prođe najmanje tri dana, dok lekar koji je izdao potvrdu ne sme da izvrši abortus. Troškove za prekid trudnoće, koji iznose oko 400 evra, u većini slučajeva moraju da snose same trudnice.

Još od sedamdesetih godina organizacije za zaštitu prava žena bezuspešno pokušavaju da umanje ulogu države u ovim odlukama žene, dok nasuprot tome protivnici abortusa ističu da ovakvim savetovanjima, informisanošću i dostupnošću kontraceptivnih sredstava Nemačka uspeva da kontinuirano smanjuje broj izazvanih pobačaja. U 2016. registrovano je 98.700 abortusa, što je najmanji broj u poslednjih 20 godina otkad se vodi ova statistika, koja je najveći broj abortusa zabeležila 2001. godine – 135.000.

Međutim, član zakona koji zabranjuje davanje informacije o tome gde je moguće izvršiti abortus nailazi na znatno veće kritike pa ga je nedavno i socijaldemokratski ministar pravde Hajko Mas nazvao „reliktom nacističke ere”. Ovaj član nemačkog krivičnog zakonika i jeste uveden u vreme nacista 1933. kao deo „reformi” kojima su kriminalcima pravljeni jevrejski lekari, komunisti i homoseksualci.

Do novembra prošle godine lekari su uobičajeno bivali opomenuti da krše zakon i potom su sa svojim sajtova ili iz brošura uklanjali informaciju da obavljaju i abortuse, tako da je poprilično mali deo javnosti uopšte znao za ovakav propis. Međutim, dr Henel nije želela da ukloni ovaj podatak sa svog sajta pa je tužbu protiv nje podnela jedna organizacija koja se bori protiv abortusa.

U raspravi u Bundestagu levo orijentisane stranke – SPD, Levica i Zeleni – usaglasile su se da je ovaj propis prevaziđen, dok je FDP predložio da se ubuduće kažnjava samo reklamiranje abortusa „koje se radi na sirovo napadan način”. Poslanici CDU–CSU i AfD jasno su protiv uklanjanja ovog propisa, što znači da je mala verovatnoća da će on uskoro biti promenjen.