Националне препреке Макроновом плану

Свом пред­из­бор­ном про­гра­му, ко­ји је про­шле го­ди­не ко­ло­кви­јал­но но­сио на­зив „Или ре­фор­ма ЕУ или фрег­зит”, Ма­крон је и на Свет­ском еко­ном­ском фо­ру­му у Да­во­су дао но­ви за­ма­јац. „Ам­би­ци­о­зни­јим зе­мља­ма ЕУ мо­ра се омо­гу­ћи­ти на­пре­дак ка европ­ској ин­те­гра­ци­ји, чак и ако дру­ге зе­мље не же­ле да се при­дру­же”, украт­ко је из­ре­че­на су­шти­на ре­фор­ме ко­ју Фран­цу­ска по­ли­тич­ки пред­во­ди, а не­мач­ка зду­шно еко­ном­ски по­др­жа­ва. 

Оно што се не­ким чла­ни­ца­ма не до­па­да у овој ре­фор­ми је­сте не­из­го­во­ре­на прет­ња да „ма­ње ам­би­ци­о­зним чла­ни­ца­ма” не­ће би­ти до­зво­ље­но да бло­ки­ра­ју ам­би­ци­о­зне. По­де­ла на ам­би­ци­о­зне и ма­ње ам­би­ци­о­зне на­ста­ла је на осно­ву спрем­но­сти да се сва­ка зе­мља од­рек­не још вла­сти­тог на­ци­о­нал­ног су­ве­ре­ни­те­та за ра­чун над­на­ци­о­нал­ног и сте­пе­ну спрем­но­сти да по­шту­је од­лу­ке ко­је се до­но­се у Бри­се­лу. 

По­је­ди­ним др­жа­ва­ма, по­пут чла­ни­ца Ви­ше­град­ске гру­пе, ни­ма­ло се не до­па­да­ју та­кви усло­ви, али се ни Не­мач­кој и Фран­цу­ској не до­па­да што ове чла­ни­це иг­но­ри­шу од­лу­ку о оба­ве­зним кво­та­ма за при­јем ми­гра­на­та, а же­ле но­вац из европ­ских фон­до­ва. 

„Фај­нен­шел тајмс” је ју­че из­ве­стио, по­зи­ва­ју­ћи се на пред­лог у ко­ји је имао увид, да ће Не­мач­ка тра­жи­ти да „не­по­слу­шне” др­жа­ве – Ма­ђар­ска и Пољ­ска – до­би­ју ма­ње нов­ца из Бри­се­ла. То у су­шти­ни и ни­је но­ви­на, јер се Бер­лин још про­шле го­ди­не, у је­ку рас­пра­ва о „ЕУ у ви­ше бр­зи­на” за­ла­гао за та­кав ре­ци­про­ци­тет. Пре­ма овом не­мач­ком пред­ло­гу, „струк­тур­ни и ин­ве­сти­ци­о­ни” фон­до­ви ЕУ би тре­ба­ло да по­др­же оне вла­де ко­је су од­лу­чи­ле да при­хва­те ми­гран­те и пре­у­зе­ле од­го­вор­ност за њи­хо­ву ин­те­гра­ци­ју и пра­во на бо­ра­вак. 

Ова­кав при­ступ би пре­у­сме­рио но­вац из бу­џе­та бо­га­ти­јим др­жа­ва­ма се­вер­не и за­пад­не Евро­пе ко­је су при­хва­ти­ле ве­ли­ки број ми­гра­на­та. 

Иако Ви­ше­град­ска гру­па има је­дин­ствен став пре­ма то­ме да не же­ли да при­ма ми­гран­те из Ази­је и се­вер­не Афри­ке, из­ве­сна ра­сло­ја­ва­ња су се по­ја­ви­ла по­во­дом спрем­но­сти на уче­шће у за­јед­нич­ким по­ли­ти­ка­ма. У зах­те­ви­ма да оста­не у нај­у­жем је­згру пред­ња­чи Сло­вач­ка, ко­ја је и је­ди­на чла­ни­ца евро­зо­не из ове гру­пе. Че­шка, ко­ја већ ме­се­ци­ма има про­блем са вла­дом, јер пре­ми­јер и по­но­во ман­да­тар Ан­дреј Ба­биш не успе­ва да одр­жи вла­ду (24. ја­ну­а­ра је под­не­ла остав­ку), има ам­би­ва­лен­тан од­нос: не­за­до­вољ­ни су по­ло­жа­јем у ЕУ, али же­ле ак­тив­но да уче­ству­ју у ње­ном ре­фор­ми­са­њу. Ова­кав став Ба­би­ша при­ка­зу­је као парт­не­ра с ко­јим се мо­же раз­го­ва­ра­ти и на ко­га се мо­же ра­чу­на­ти. 

Про­тив Пољ­ске је по­кре­ну­та про­це­ду­ра за при­ме­ну чла­на 7 Ли­са­бон­ског уго­во­ра, а Ма­ђар­ска је у озбиљ­ном су­ко­бу с Бри­се­лом, са­мим тим што је јед­на од ва­жни­јих те­ма у пред­из­бор­ној кам­па­њи об­у­зда­ва­ње ми­ли­јар­де­ра Џор­џа Со­ро­са, ко­га вла­да Вик­то­ра Ор­ба­на ви­ди као си­ву еми­нен­ци­ју бри­сел­ских од­лу­ка.  

Уочи са­ми­та ЕУ бри­сел­ски пор­тал „Евро­ак­тив” је на­пра­вио ана­ли­зу ко­ли­ко чла­ни­ца је још пре­о­ста­ло ко­је се до са­да ни­су из­ја­сни­ле да ли по­др­жа­ва­ју Ма­кро­нов про­је­кат „европ­ске де­мо­кра­ти­је”, то јест кон­сул­та­ци­ја са гра­ђа­ни­ма. 

Иде­ја је да од­го­ва­ра­ју­ћи на исто­вет­на пи­та­ња европ­ски гра­ђа­ни из­не­су сво­је при­о­ри­те­те, за­бри­ну­тост и иде­је, ко­је ће по­мо­ћи да се са­ста­ви „ма­па пу­та за бу­дућ­ност Евро­пе”. И на том спи­ску „не­по­слу­шних” се опет на­шла Ма­ђар­ска, ко­ја се за са­да још увек ни­је из­ја­сни­ла, док је Пољ­ска јед­на од све­же при­до­би­је­них чла­ни­ца за раз­го­во­ре о овом Ма­кро­но­вом про­јек­ту иако има ве­о­ма озбиљ­не при­мед­бе у по­гле­ду за­шти­те др­жав­них ин­те­ре­са и вла­сти­тих гра­ђа­на у дру­гим чла­ни­ца­ма ЕУ. Хо­лан­ди­ја и Ле­то­ни­ја та­ко­ђе се још ни­су зва­нич­но из­ја­сни­ле. 

Што се ти­че Ви­ше­град­ске гру­пе, чак се ни овај Ма­кро­нов пред­лог не укла­па у на­ци­о­нал­не стра­те­ги­је. Че­ти­ри др­жа­ве су већ не­ко­ли­ко пу­та уза­стоп­но из­ра­зи­ле при­вр­же­ност цен­трал­ној уло­зи др­жа­ва чла­ни­ца и по­што­ва­њу на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та.

Бри­сел­ски пор­тал је кон­так­ти­рао пољ­ске др­жав­не ор­га­не и до­био од­го­вор да ће се при­ли­ком кон­сул­та­ци­ја с гра­ђа­ни­ма ипак мо­ра­ти по­што­ва­ти „на­ци­о­нал­на прак­са”. Ма­ђар­ске вла­сти су као од­го­вор упу­ти­ле исту по­ру­ку, по­зи­ва­ју­ћи се на за­јед­нич­ку де­кла­ра­ци­ју Ви­ше­град­ске гру­пе о „бу­дућ­но­сти Евро­пе” об­ја­вље­ну 26. ја­ну­а­ра.

У тој де­кла­ра­ци­ји су че­ти­ри чла­ни­це гру­пе по­зва­ле на по­тре­бу да се „сма­њи уда­ље­ност из­ме­ђу европ­ских гра­ђа­на и ин­сти­ту­ци­ја у Бри­се­лу” и из­ра­зи­ле спрем­ност да „спро­во­де ши­ро­ке јав­не кон­сул­та­ци­је о бу­дућ­но­сти Евро­пе у скла­ду са на­ци­о­нал­ним прак­са­ма”. Тек ће се от­кри­ти ко­ли­ко ће Ма­кро­но­вом про­јек­ту по­ста­ви­ти пре­пре­ка те на­ци­о­нал­не прак­се.