Nacionalne prepreke Makronovom planu

Svom pred­iz­bor­nom pro­gra­mu, ko­ji je pro­šle go­di­ne ko­lo­kvi­jal­no no­sio na­ziv „Ili re­for­ma EU ili freg­zit”, Ma­kron je i na Svet­skom eko­nom­skom fo­ru­mu u Da­vo­su dao no­vi za­ma­jac. „Am­bi­ci­o­zni­jim ze­mlja­ma EU mo­ra se omo­gu­ći­ti na­pre­dak ka evrop­skoj in­te­gra­ci­ji, čak i ako dru­ge ze­mlje ne že­le da se pri­dru­že”, ukrat­ko je iz­re­če­na su­šti­na re­for­me ko­ju Fran­cu­ska po­li­tič­ki pred­vo­di, a ne­mač­ka zdu­šno eko­nom­ski po­dr­ža­va. 

Ono što se ne­kim čla­ni­ca­ma ne do­pa­da u ovoj re­for­mi je­ste ne­iz­go­vo­re­na pret­nja da „ma­nje am­bi­ci­o­znim čla­ni­ca­ma” ne­će bi­ti do­zvo­lje­no da blo­ki­ra­ju am­bi­ci­o­zne. Po­de­la na am­bi­ci­o­zne i ma­nje am­bi­ci­o­zne na­sta­la je na osno­vu sprem­no­sti da se sva­ka ze­mlja od­rek­ne još vla­sti­tog na­ci­o­nal­nog su­ve­re­ni­te­ta za ra­čun nad­na­ci­o­nal­nog i ste­pe­nu sprem­no­sti da po­štu­je od­lu­ke ko­je se do­no­se u Bri­se­lu. 

Po­je­di­nim dr­ža­va­ma, po­put čla­ni­ca Vi­še­grad­ske gru­pe, ni­ma­lo se ne do­pa­da­ju ta­kvi uslo­vi, ali se ni Ne­mač­koj i Fran­cu­skoj ne do­pa­da što ove čla­ni­ce ig­no­ri­šu od­lu­ku o oba­ve­znim kvo­ta­ma za pri­jem mi­gra­na­ta, a že­le no­vac iz evrop­skih fon­do­va. 

„Faj­nen­šel tajms” je ju­če iz­ve­stio, po­zi­va­ju­ći se na pred­log u ko­ji je imao uvid, da će Ne­mač­ka tra­ži­ti da „ne­po­slu­šne” dr­ža­ve – Ma­đar­ska i Polj­ska – do­bi­ju ma­nje nov­ca iz Bri­se­la. To u su­šti­ni i ni­je no­vi­na, jer se Ber­lin još pro­šle go­di­ne, u je­ku ras­pra­va o „EU u vi­še br­zi­na” za­la­gao za ta­kav re­ci­pro­ci­tet. Pre­ma ovom ne­mač­kom pred­lo­gu, „struk­tur­ni i in­ve­sti­ci­o­ni” fon­do­vi EU bi tre­ba­lo da po­dr­že one vla­de ko­je su od­lu­či­le da pri­hva­te mi­gran­te i pre­u­ze­le od­go­vor­nost za nji­ho­vu in­te­gra­ci­ju i pra­vo na bo­ra­vak. 

Ova­kav pri­stup bi pre­u­sme­rio no­vac iz bu­dže­ta bo­ga­ti­jim dr­ža­va­ma se­ver­ne i za­pad­ne Evro­pe ko­je su pri­hva­ti­le ve­li­ki broj mi­gra­na­ta. 

Iako Vi­še­grad­ska gru­pa ima je­din­stven stav pre­ma to­me da ne že­li da pri­ma mi­gran­te iz Azi­je i se­ver­ne Afri­ke, iz­ve­sna ra­slo­ja­va­nja su se po­ja­vi­la po­vo­dom sprem­no­sti na uče­šće u za­jed­nič­kim po­li­ti­ka­ma. U zah­te­vi­ma da osta­ne u naj­u­žem je­zgru pred­nja­či Slo­vač­ka, ko­ja je i je­di­na čla­ni­ca evro­zo­ne iz ove gru­pe. Če­ška, ko­ja već me­se­ci­ma ima pro­blem sa vla­dom, jer pre­mi­jer i po­no­vo man­da­tar An­drej Ba­biš ne uspe­va da odr­ži vla­du (24. ja­nu­a­ra je pod­ne­la ostav­ku), ima am­bi­va­len­tan od­nos: ne­za­do­volj­ni su po­lo­ža­jem u EU, ali že­le ak­tiv­no da uče­stvu­ju u nje­nom re­for­mi­sa­nju. Ova­kav stav Ba­bi­ša pri­ka­zu­je kao part­ne­ra s ko­jim se mo­že raz­go­va­ra­ti i na ko­ga se mo­že ra­ču­na­ti. 

Pro­tiv Polj­ske je po­kre­nu­ta pro­ce­du­ra za pri­me­nu čla­na 7 Li­sa­bon­skog ugo­vo­ra, a Ma­đar­ska je u ozbilj­nom su­ko­bu s Bri­se­lom, sa­mim tim što je jed­na od va­žni­jih te­ma u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji ob­u­zda­va­nje mi­li­jar­de­ra Džor­dža So­ro­sa, ko­ga vla­da Vik­to­ra Or­ba­na vi­di kao si­vu emi­nen­ci­ju bri­sel­skih od­lu­ka.  

Uoči sa­mi­ta EU bri­sel­ski por­tal „Evro­ak­tiv” je na­pra­vio ana­li­zu ko­li­ko čla­ni­ca je još pre­o­sta­lo ko­je se do sa­da ni­su iz­ja­sni­le da li po­dr­ža­va­ju Ma­kro­nov pro­je­kat „evrop­ske de­mo­kra­ti­je”, to jest kon­sul­ta­ci­ja sa gra­đa­ni­ma. 

Ide­ja je da od­go­va­ra­ju­ći na isto­vet­na pi­ta­nja evrop­ski gra­đa­ni iz­ne­su svo­je pri­o­ri­te­te, za­bri­nu­tost i ide­je, ko­je će po­mo­ći da se sa­sta­vi „ma­pa pu­ta za bu­duć­nost Evro­pe”. I na tom spi­sku „ne­po­slu­šnih” se opet na­šla Ma­đar­ska, ko­ja se za sa­da još uvek ni­je iz­ja­sni­la, dok je Polj­ska jed­na od sve­že pri­do­bi­je­nih čla­ni­ca za raz­go­vo­re o ovom Ma­kro­no­vom pro­jek­tu iako ima ve­o­ma ozbilj­ne pri­med­be u po­gle­du za­šti­te dr­žav­nih in­te­re­sa i vla­sti­tih gra­đa­na u dru­gim čla­ni­ca­ma EU. Ho­lan­di­ja i Le­to­ni­ja ta­ko­đe se još ni­su zva­nič­no iz­ja­sni­le. 

Što se ti­če Vi­še­grad­ske gru­pe, čak se ni ovaj Ma­kro­nov pred­log ne ukla­pa u na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je. Če­ti­ri dr­ža­ve su već ne­ko­li­ko pu­ta uza­stop­no iz­ra­zi­le pri­vr­že­nost cen­tral­noj ulo­zi dr­ža­va čla­ni­ca i po­što­va­nju na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta.

Bri­sel­ski por­tal je kon­tak­ti­rao polj­ske dr­žav­ne or­ga­ne i do­bio od­go­vor da će se pri­li­kom kon­sul­ta­ci­ja s gra­đa­ni­ma ipak mo­ra­ti po­što­va­ti „na­ci­o­nal­na prak­sa”. Ma­đar­ske vla­sti su kao od­go­vor upu­ti­le istu po­ru­ku, po­zi­va­ju­ći se na za­jed­nič­ku de­kla­ra­ci­ju Vi­še­grad­ske gru­pe o „bu­duć­no­sti Evro­pe” ob­ja­vlje­nu 26. ja­nu­a­ra.

U toj de­kla­ra­ci­ji su če­ti­ri čla­ni­ce gru­pe po­zva­le na po­tre­bu da se „sma­nji uda­lje­nost iz­me­đu evrop­skih gra­đa­na i in­sti­tu­ci­ja u Bri­se­lu” i iz­ra­zi­le sprem­nost da „spro­vo­de ši­ro­ke jav­ne kon­sul­ta­ci­je o bu­duć­no­sti Evro­pe u skla­du sa na­ci­o­nal­nim prak­sa­ma”. Tek će se ot­kri­ti ko­li­ko će Ma­kro­no­vom pro­jek­tu po­sta­vi­ti pre­pre­ka te na­ci­o­nal­ne prak­se.