Јункер на Балкану

Нимало безначајну сенку у македонској јавности на ову посету не баца и одлука Бујара Османија, вицепремијера македонске владе за европске интеграције, да не учествује на министарској конференцији посвећеној западном Балкану у Бањалуци. Образложење његове одлуке доведено је у везу с одлуком министра иностраних послова Албаније Димитра Бушатија, који је обавестио свог колегу из Босне и Херцеговине да неће учествовати у раду ове седнице јер сматра да се о западном Балкану не може разговарати без делегације Косова. О оваквом ставу конкретно пише косовски лист „Коха”, што преносе македонски медији.

Вероватно су ова два члана македонске и албанске владе предвидела да Босна и Херцеговина није признала независност Косова, као и неке чланице ЕУ, па нема ни политичког ни правног основа да се Косово позове, чак и ако се узме у обзир став ЕУ да је Косово у односу на каталонски проблем „суи генерис”, односно специфичан случај. То би практично значило да се одлука Османија темељи на двоструким стандардима. На питање да ли је Османијева одлука званичан став и македонске владе, одговор је одричан, а објашњење нам даје портпарол македонске извршне власти Миле Бошњаковски: „Вицепремијер Бујар Османи сам је проценио да не учествује на конференцији посвећеној западном Балкану у Бањалуци. За овакво питање није разговарано на нивоу владе Републике Македоније. Реч је о личној процени вицепремијера, а не владе Републике Македоније.”

Вицепремијер Македоније Бујар Османи пред новинарима признаје да је ту одлуку донео као Европејац, а не као Албанац, а да је његова одлука повезана с интересима државе, а у складу са стратегијом ЕУ везаном за западни Балкан: „Одлуку нисам донео као Албанац, већ као Европејац који верује у европску будућност региона: стратегија ЕУ за регион предвиђа перспективу свих шест земаља региона за чланство у ЕУ, а један од предуслова да регион постане члан ЕУ јесте помирење. Било каква иницијатива која не даје предност помирењу, а која искључује једну од држава, јесте супротна идеји самита и стратегији.”

Приликом данашњег сусрета с Јункером у Скопљу, Бујар Османи ће имати могућност да оправда или негира свој став који уз пакет о Стратегији ЕУ за западни Балкан македонској власти доноси поруку да се мора концентрисати на решавање македонско-грчког спора око имена, што је поред реформи кључни проблем за евроатланску интеграцију.

На ту тему са Жан-Клодом Јункером, уочи његове балканске турнеје, разговарала је немачка канцеларка Ангела Меркел, која има веома оптимистички став око македонско-грчког спора након непосредних разговора с македонским председником извршне власти Зораном Заевим и грчким премијером Алексисом Ципрасом. Обојица су након Давоса показали добру вољу око решавања спора. Заев се одрекао имена Александра Македонског за аеродром и ауто-пут и изјавио да је спреман да прихвати и географску одредницу у име Републике Македоније. Ципрас је учинио и први искорак према Македонији тиме што је формално писмом известио званичан Брисел да Грчка није препрека Македонији да добије сагласност за приступне разговоре. 

Да ли ће Македонија то остварити, у многоме зависи о тога колико ће се брзо решити спор. Меркелова је најавила да верује да ће решење бити до маја. Међутим, како је нагласила, компромиси су болни, али неопходни за решења. Хан је најавио добијање датума приступних преговора за Македонију и Албанију од јуна на министарској конференцији ЕУ у Софији. Практично би то значило да је Меркелова немачком дисциплином притисла ЕУ, а посебно Заева и Ципраса, да до маја реше све. Како најављују грчки медији, када шеф грчке дипломатије Никос Коцијас слети на међународни аеродром Скопље за две недеље, у својој дипломатској ташни из Атине донеће грчки предлог о решењу спора, који је потписао Алексис Ципрас, уз образложење на двадесет страна.