Junker na Balkanu

Nimalo beznačajnu senku u makedonskoj javnosti na ovu posetu ne baca i odluka Bujara Osmanija, vicepremijera makedonske vlade za evropske integracije, da ne učestvuje na ministarskoj konferenciji posvećenoj zapadnom Balkanu u Banjaluci. Obrazloženje njegove odluke dovedeno je u vezu s odlukom ministra inostranih poslova Albanije Dimitra Bušatija, koji je obavestio svog kolegu iz Bosne i Hercegovine da neće učestvovati u radu ove sednice jer smatra da se o zapadnom Balkanu ne može razgovarati bez delegacije Kosova. O ovakvom stavu konkretno piše kosovski list „Koha”, što prenose makedonski mediji.

Verovatno su ova dva člana makedonske i albanske vlade predvidela da Bosna i Hercegovina nije priznala nezavisnost Kosova, kao i neke članice EU, pa nema ni političkog ni pravnog osnova da se Kosovo pozove, čak i ako se uzme u obzir stav EU da je Kosovo u odnosu na katalonski problem „sui generis”, odnosno specifičan slučaj. To bi praktično značilo da se odluka Osmanija temelji na dvostrukim standardima. Na pitanje da li je Osmanijeva odluka zvaničan stav i makedonske vlade, odgovor je odričan, a objašnjenje nam daje portparol makedonske izvršne vlasti Mile Bošnjakovski: „Vicepremijer Bujar Osmani sam je procenio da ne učestvuje na konferenciji posvećenoj zapadnom Balkanu u Banjaluci. Za ovakvo pitanje nije razgovarano na nivou vlade Republike Makedonije. Reč je o ličnoj proceni vicepremijera, a ne vlade Republike Makedonije.”

Vicepremijer Makedonije Bujar Osmani pred novinarima priznaje da je tu odluku doneo kao Evropejac, a ne kao Albanac, a da je njegova odluka povezana s interesima države, a u skladu sa strategijom EU vezanom za zapadni Balkan: „Odluku nisam doneo kao Albanac, već kao Evropejac koji veruje u evropsku budućnost regiona: strategija EU za region predviđa perspektivu svih šest zemalja regiona za članstvo u EU, a jedan od preduslova da region postane član EU jeste pomirenje. Bilo kakva inicijativa koja ne daje prednost pomirenju, a koja isključuje jednu od država, jeste suprotna ideji samita i strategiji.”

Prilikom današnjeg susreta s Junkerom u Skoplju, Bujar Osmani će imati mogućnost da opravda ili negira svoj stav koji uz paket o Strategiji EU za zapadni Balkan makedonskoj vlasti donosi poruku da se mora koncentrisati na rešavanje makedonsko-grčkog spora oko imena, što je pored reformi ključni problem za evroatlansku integraciju.

Na tu temu sa Žan-Klodom Junkerom, uoči njegove balkanske turneje, razgovarala je nemačka kancelarka Angela Merkel, koja ima veoma optimistički stav oko makedonsko-grčkog spora nakon neposrednih razgovora s makedonskim predsednikom izvršne vlasti Zoranom Zaevim i grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom. Obojica su nakon Davosa pokazali dobru volju oko rešavanja spora. Zaev se odrekao imena Aleksandra Makedonskog za aerodrom i auto-put i izjavio da je spreman da prihvati i geografsku odrednicu u ime Republike Makedonije. Cipras je učinio i prvi iskorak prema Makedoniji time što je formalno pismom izvestio zvaničan Brisel da Grčka nije prepreka Makedoniji da dobije saglasnost za pristupne razgovore. 

Da li će Makedonija to ostvariti, u mnogome zavisi o toga koliko će se brzo rešiti spor. Merkelova je najavila da veruje da će rešenje biti do maja. Međutim, kako je naglasila, kompromisi su bolni, ali neophodni za rešenja. Han je najavio dobijanje datuma pristupnih pregovora za Makedoniju i Albaniju od juna na ministarskoj konferenciji EU u Sofiji. Praktično bi to značilo da je Merkelova nemačkom disciplinom pritisla EU, a posebno Zaeva i Ciprasa, da do maja reše sve. Kako najavljuju grčki mediji, kada šef grčke diplomatije Nikos Kocijas sleti na međunarodni aerodrom Skoplje za dve nedelje, u svojoj diplomatskoj tašni iz Atine doneće grčki predlog o rešenju spora, koji je potpisao Aleksis Cipras, uz obrazloženje na dvadeset strana.