Обнова руши брегзит

Циљ Об­но­ве је да бу­ду „мо­тор љу­ди­ма ко­ји се осе­ћа­ју као по­ли­тич­ки бес­кућ­ни­ци”. А на­кон ре­фе­рен­ду­ма 23. ју­на 2016. го­ди­не, све их је ви­ше, укљу­чу­ју­ћи и оне ко­ји су глас да­ли от­це­пље­њу од ЕУ, а ви­ше ни­су си­гур­ни да су до­бро по­сту­пи­ли, ни­ти ко­јој пар­ти­ји би се овог тре­нут­ка при­кло­ни­ли. 

Ни­ко тре­нут­но, ни во­де­ћа ла­бу­ри­стич­ка опо­зи­ци­ја у зе­мљи, као ни вла­да­ју­ћа то­ри­јев­ска стран­ка, не до­во­ди у пи­та­ње ис­ход исто­риј­ског ре­фе­рен­ду­ма. Њи­хо­ве по­ли­ти­ке ми­мо­и­ла­зе се у при­сту­пу ње­го­вог спро­во­ђе­ња. Осим по­је­ди­на­ца ко­ји по­зи­ва­ју на још јед­но из­ја­шња­ва­ње о овом пи­та­њу и на­вод­них ло­би­ста ко­ји еври­ма спу­шта­ју рам­пе на пу­ту ко­јим Остр­во са­да иде, са­мо ли­бе­рал­не де­мо­кра­те без­у­спе­шно по­ку­ша­ва­ју да пр­о­фи­ти­ра­ју на пр­о­е­вроп­ском рас­по­ло­же­њу. Узев­ши у об­зир та­кво ста­ње на по­ли­тич­кој сце­ни, но­ва стран­ка ра­чу­на да ће до­би­ти по­др­шку не­си­гур­них гра­ђа­на, до­брим де­лом омла­ди­не, ко­ја ће би­ти у ста­њу да на­те­ра по­ли­ти­ча­ре да пре­ки­ну пр­о­цес из­ла­ска из бло­ка. 

Но­се се ми­шљу да ће се, ако је по­ли­ти­чи не­по­знат чо­век иза ко­јег ни­је ста­ја­ла ја­ка пар­ти­ја ус­пео да уђе у Је­ли­сеј­ску па­ла­ту, у Бри­та­ни­ји у тре­нут­ку ка­да се по­ве­ре­ње у власт уру­ша­ва а опо­зи­ци­ја иде ли­ни­јом ма­њег от­по­ра – на­мет­ну­ти они ко­ји ну­де дру­гу оп­ци­ју. 

„Еурак­тив” пре­но­си да су во­ђе Об­но­ве, по­пут Џеј­мса Клар­ка, од Ма­кро­но­вог по­кре­та, ко­ји је на­кон из­бор­не по­бе­де ре­ги­стро­ван у пар­ти­ју, већ до­би­ли ко­ри­сне са­ве­те.

„Фран­цу­зи су по­ка­за­ли да је мо­гу­ће ура­ди­ти не­што не­сва­ки­да­шње за крат­ко вре­ме”, ре­као је Кларк. 

По узо­ру на њи­хов по­ли­тич­ки мар­ке­тинг ко­ји је за крат­ко вре­ме за­и­ста дао сјај­не ре­зул­та­те, а ко­ји је умно­го­ме ин­спи­ра­ци­ју на­ла­зио у на­чи­ну на ко­ји је пред­из­бор­ну кам­па­њу во­дио тим бив­шег аме­рич­ког пред­сед­ни­ка Ба­ра­ка Оба­ме, у Об­но­ви не­ма звуч­них име­на. Не на­ме­ра­ва­ју да де­лу­ју кр­оз култ лич­но­сти, а ни да да­ју ве­тар у ле­ђа ам­би­ци­о­зним по­ли­ти­ча­ри­ма.   

Ка­жу да већ има­ју бар 450 мо­гу­ћих кан­ди­да­та за пар­ла­мент, ве­ро­ват­но као што је имао и Ма­крон та­ко што је оде­ла обу­као спор­ти­сти­ма, пр­о­фе­со­ри­ма, му­зи­ча­ри­ма и на­уч­ни­ци­ма. 

Ме­ђу­тим, по­крет са­да­шњег пред­сед­ни­ка имао је да­ле­ко ве­ћу мре­жу во­лон­те­ра и, ре­кло би се, сред­ста­ва. Фи­нан­си­је по све­му су­де­ћи ни­су ја­ча стра­ва бри­тан­ског по­кре­та. При­зна­ју да су им при­хо­ди тре­нут­но на ни­воу „ни­жег пе­то­ци­фре­ног бр­о­ја”. У по­ли­тич­ком сми­слу њи­хов ути­цај ће се, бар у пр­вим рад­ним ме­се­ци­ма, за­сни­ва­ти на ло­би­ра­њи­ма код по­сла­ни­ка ко­ји има­ју по­след­њу реч у на­чи­ну раз­ла­за Лон­до­на и Бри­се­ла. 

У то­ме ни­су уса­мље­ни. 

Не­рет­ко се Остр­вом чу­ју по­зи­ви на дру­ги ре­фе­рен­дум о члан­ству у уни­ји, а по­зна­то је и да по­сла­ни­ци тр­пе при­ти­ске да од­би­ју сва­ки до­го­вор о раз­ла­зу. 

Не­дав­но је за „Франс 24” бив­ши пре­ми­јер То­ни Блер ка­зао да ње­го­ви гра­ђа­ни за­слу­жу­ју да још јед­ном ка­жу шта же­ле. У то­ме им, су­де­ћи по бри­тан­ским на­слов­ним стра­на­ма, са 550 ми­ли­о­на до­ла­ра по­ма­же ми­ли­јар­дер и фи­лан­троп Џорџ Со­рос, ко­ли­ко је, на­вод­но, уло­жио у кам­па­њу сто­пи­ра­ња брег­зи­та. Шта је нај­бо­ље за Бри­тан­це ми­сли да зна и Ен­дру Адо­нис, по­сла­ник До­ма лор­до­ва, ко­ји во­ди соп­стве­ну кам­па­њу „На­ша бу­дућ­ност, наш из­бор”. 

И у Об­но­ви ве­ру­ју да по­сто­ји мно­го раз­ло­га да гра­ђа­ни опет гла­са­ју о истом пи­та­њу, о че­му ће убр­зо во­ди­ти ди­ску­си­је и јав­не де­ба­те на уни­вер­зи­те­ти­ма и ши­ром зе­мље.  

Не­из­ве­сност ко­јом је оба­ви­јен брег­зит иде им на­ру­ку, али осим што пре­ми­јер­ка Те­ре­за Меј твр­ди да но­вог ре­фе­рен­ду­ма не­ће би­ти, по­след­ње ан­ке­те, иако бе­ле­же раст по­др­шке остан­ку у ЕУ, не ка­жу да се мо­же го­во­ри­ти о ра­ди­кал­ној пр­о­ме­ни.